Naime, prosečna cena starogradnje u drugom kvartalu ove godine iznosila je 1.504 evra, dok je tokom istog perioda prošle godine ona iznosila 1.361 evro, a godinu dana pre toga 1.296 evra.
Slično je i na polju novoizgrađenih objekata, gde prosečan kvadrat košta 1.982 evra, lane u isto vreme je koštao 1.734, a 2019. godine 1.613 evra.
OPŠTINE
Raspon cena u starogradnji najizrazitiji je u centralnim gradskim opštinama, pa tako u Starom Gradu cena kvadrata varira između okvirno 900 i 3.700 evra, a na Vračaru između 1.000 i 4.600 evra.
Podaci Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) za drugi kvartal ove godine (starogradnja) izgledaju ovako:
Sa druge strane, kada se govori o novogradnji, tokom navedenog perioda zabeležene su sledeće cene:
Kao što se može videti iz priloženog, i ovoga puta Savski venac je „odskočio“ kada je u pitanju rekordna suma. Po ceni od 9.721 evra kupljen je najskuplji kvadrat stambenog prostora u okviru kompleksa „Beograd na vodi“.
STAMBENI KOMPLEKSI
Tokom navedenog perioda najnižu cenu zabeležio je Grin rezidens (Green Residence), gde je kvadrat prodat za 1.303 evra.
TRŽIŠTE STANOVA U SRBIJI
U drugom kvartalu tekuće godine promet stanova je na nivou države bio veći za 91 odsto u odnosu na isti kvartal prethodne godine. Gledano po gradovima, u Nišu i u Novom Sadu je zabeleženo povećanje od 101 odsto, u Kragujevcu 92 odsto i u Beogradu 88 odsto.
Stanovi su se plaćani gotovinom u 65 odsto slučajeva, a preostalih 35 odsto iz kreditnih sredstava. Najmanje učešće kreditnog plaćanja stanova bilo je u Nišu – 35 odsto, a najveće u Kragujevcu – 47 odsto. U odnosu na isti kvartal prethodne godine povećanje udela kreditnog plaćanja prometa stanova zabeleženo je u Beogradu – 4 odsto i Nišu – 10 odsto, dok je smanjenje zabeleženo u Kragujevcu i Novom Sadu za 6 odsto.
Najveće učešće u obimu novčanih sredstava na tržištu stanova imao je, očekivano, Grad Beograd sa ukupno 563 miliona evra, odnosno 65 odsto od obima novčanih sredstava na tržištu stanova u Republici Srbiji, zaključuje se u izveštaju RGZ-a.
