Na početku 20 žbunova, a sada već na površini od 14 ari imaju više od 400 sadnica.
Prve sadnice, priča Ivana, zasadili su pre svega za upotrebu u domaćinstvu, ali i kako bi proverili da li će biljka moći da se gaji u tom kraju.
Ispostavilo se da može i nakon provere hemijskog sastava zemljišta proširivali su zasad koji je sada stigao na rod.
– Kad već nije bilo posla u bankarstvu odlučila sam da zajedno sa suprugom, koji je inače keramičar i vodoinstalater, radim u poljoprivredi. Ja računam, stavljam sve na papir, bavim se prodajom. Svi su posadili kupinu, malinu i šljivu, imamo i mi 500 stabala šljive, ali je suprug želeo da probamo da gajimo borovnicu pošto je u našem kraju nema. Naša deca je vole pa da ne kupujemo bar njima. Ja sam ga podržala i tako smo krenuli – ispričala je Ivana.
Ovogodišnju berbu privode kraju i očekuju da će nabrati blizu 400 kilograma plavih plodova. Tim prinosom su zadovoljni s obzirom na to da su sadnice u trećoj i četvrtoj godini vegetacije, a po žbunu u proseku je bilo po kilogram borovnice.
Napominju da je borovnica brzo precvetala što ih je sprečilo da odrade pojedine tretmane, ali su i visoke temperature uticale na razvoj i sazrevanje ploda.
– Trenutno nismo u mogućnosti da postavimo zaštitne mreže pošto je to veoma skupa investicija, ali planiramo da to uradimo naredne godine. Pošto se već radi o većoj količini šteta bi bilo da ukoliko bude grada ili nekih drugih vremenskih nepogoda sve bude uništeno. Pored toga u planu je da proširimo plantažu do 1.000 sadnica što bi bilo nekih 50 ari, ali i da u narednim godinama budućim proizvođačima prodajemo naše sadnice – kaže Goran.
Borovnicu su uglavnom prodavali u svežem stanju dok je jedan deo roda Ivana prošle godine preradila u sok. Najviše ovog voća prodali su na teritoriji Osečine, a ove godine imali su kupce i iz Valjeva i Beograda.
Potražnja je kažu velika, ali nisu svima mogli da izađu u susret jer su još količine ograničene.
– Zadovoljni smo sa cenom od pet evra po kilogramu, ali ima i onih koji je prodaju i po sedam-osam evra. U Beogradu je još skuplja. Pošto smo mladi proizvođači i prvi put smo izašli na tržište nismo išli sa većom cenom iako smo prodavali samo prvu klasu, a sitniju borovnicu smo ostavljali za nas. Sa ovom cenom od pet evra ima zarade mada mi još možda nismo sva ulaganja pokrili jer je ovo tek treća godina. Kažu da se u četvrtoj i petoj godini otplati ono što je uloženo tako da se nadam da će naredne godine biti čistog profita – navodi Ivana Timotić.
