U januaru ove godine britanski trgovački lanac Morisons je najavio kako će ukloniti rokove trajanja s 90 odsto mleka vlastite robne marke i tako podstaći kupce da koriste „test njuha“ pre nego što proizvod bace u otpad
I trgovački lanac Vaitros je odlučio da ukine natpis rok trajanja sa velikog broj proizvoda u septembra s gotovo 500 artikala sveže hrane, uključujući voće i povrće.
Rok upotrebe ostaje da važi za svežu hranu kao što su meso, riba i druga kvarljiva roba. Oznaka „upotrebiti do“ odnosi se na datum do kojeg se lako kvarljiva hrana može sigurno kuvati i konzumirati. S druge strane, natpis „najbolje upotrebiti do“ odnosi se na period kada je proizvod najboljeg kvaliteta, ukusa i teksture.
U ovoj zemlji trgovački lanci Tesko i Marks & Spenser takođe su ukinuli preporučeni rok trajanja za neke svoje proizvode.
Jedan od razloga je i što se velike količine jestive i zdrave hrane bacaju dok s druge strane postoji nestašica hrane. Dobrotvorna organizacija koja se bavi otpadom navodi kako se svake godine u Velikoj Britaniji baci 4,5 miliona tona jestive hrane.
Ketrin Dejvid, jedna od vođa organizacije, kaže: „Rasipanje hrane podstiče klimatske promene, ali i utiče na sve veći rast cena osnovnih namirnica. Rok trajanja za sveže namirnice poput voća i povrća je nepotreban i stvara otpad od hrane koja je još uvek dobra za jelo.“
Ukiseljene i konzervirane namirnice, keks i drugi konditorski proizvodi, kakao, čokolada, kečap, senf, slane grickalice, testenina, pirinač, čaj, kafa, so, brašno, šećer, začini… samo su neke od namirnica koje mogu trajati mnogo duže od oznake na ambalaži „najbolje upotrebiti do“.
Kako je nerazumevanje te oznake upravo najčešći krivac što hiljade tona još uvek jestive hrane godišnje u EU završi u smeću, Evropska komisija će do kraja 2022. i zvanično predložiti novi sistem označavanja rokova trajanja.
Time bi sve države članice EU do 2030. trebalo da prepolove količine bačene hrane.
Naime, nedavno istraživanje o uzrocima i količinama bačene hrane potvrdilo je ono na šta se upozorava već nekoliko godina – veliki deo građana ne razume oznake roka trajanja hrane i to je jedan od glavnih razloga bacanja ogromnih količina. Pola građana EU ne razume razliku između „upotrebiti do“ i „najbolje upotrebiti do“.
„Najbolje upotrebiti do“ znači da proizvođač tvrdi da je do tog dana proizvod najkvalitetniji, a može biti jestiv dugo nakon isteka roka.
Jedna od opcija o kojoj se razgovara jeste i da se istovremeno stave obe oznake na proizvod i „upotrebiti do“, koja građanima kaže dokad je hrana sigurna za jelo i „najbolje upotrebiti do“,do kad zadržava optimalni kvalitet. Ima i ideja da se potpuno ukine „najbolje upotrebiti do“, da ostane samo rok do kada je hrana sigurna za jelo.
EKSPERIMENT
U Švedskoj i Norveškoj su eksperimentalno zamenili tu oznaku sa „najbolji kvalitet do“ i „najbolje upotrebiti do… “ ali i „upotrebljivo i nakon“.
Ako novi sistem za samo nekoliko postotaka smanji bacanje hrane u EU, radiće se o stotinama hiljada tona spasenih namirnica. Severne zemlje EU sklone su da pojednostave sistem, dok se Italija protivi ukidanju oznake koja označava rok optimalnog kvaliteta hrane. Ista podela postoji i u vezi s predlogom da se proširi lista vrlo dugotrajnih proizvoda, poput testenine, pirinča, kafe i čaja, koji bi bili potpuno izuzeti od označavanja roka trajanja.
Lista će se verovatno proširiti i sa namirnicama kao što su šećer, brašno, kečap, senf…
I u našoj zemlji, zbog isteka roka, bacaju se ogromne količine hrane i drugih proizvoda.
Tako, na primer, tokom leta aktuelne su kreme za sunčanje i mleko za telo i mnogima su cene snižene, pred istek roka. Potrošači navode da bi takve proizvode kupili ako će ih odmah potrošiti.
