SUKOB NA TRŽIŠTU U SRBIJI: Koji će luk opstati, kineski ili srpski?

U prodavnicima je gotovo nemoguće pronaći domaći beli luk. Kineskog ima svuda.

Država mora da zaštiti povrtare, voćare i ratare, smatraju poljoprivrednici, a pri tome misle na subvencije. Srpski agrar uskoro dobija novi krovni dokument – Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja do 2024.

Kada je od roditelja nasledio zemlju u Žitištu, Zrenjaninac Aleksandar Granić odlučio je da se na njoj zabeli luk. Znanje sa Mašinskog fakulteta pomoglo mu je da napravi mašine za obradu.

Zadovoljan je prinosom, a i cenom. Trenutno je kilogram 350 dinara, a prolećni beli luk ekstra klase ide i do 550 dinara.

– Čini mi se da se naši ljudi vraćaju kvalitetu. Odustali su od korišćenja tog uvoznog belog luka, definitivno nema ta svojstva i hemijski sastav koji ima naš beli luk – kaže Aleksandar Granić, poljoprivrednik iz Žitišta.

Organizovani otkup bio bi od pomoći, jer ih ne bi uslovljavali preprodavci, kaže Marinko Pajić, koji seje beli luk na pola hektara u Kleku.

– Nadamo se, što se tiče samih subvencija koje trenutno postoje na nivou pokrajine i republike, ali su nepristupačne za nas male proizvođače, da ćemo i tu naći zajednički jezik – kaže Marinko Pajić, poljoprivrednik iz Kleka.

– Mi smo konkurisali za sistem za navodnjavanje, nismo prošli, nismo dobili subvenciju. Odlučili smo da mi iz svojih sredstava to uradimo i nismo se pokajali – rekao je Granić.

Resorno ministarstvo najavljuje da će država ulagati u sisteme za navodnjavanje i obezbediti infrastrukturu, a da je na poljoprivrednicima da to iskoriste. Tvrde da će svako ko podnese potpun zahtev za subvenciju dobiti novac.

Iako je tržište slobodno, stručnjaci naglašavaju da je važno da čuvamo svoje sorte i hibride.

– Idealno za poljoprivrednu proizvodnju, idealno za semenarstvo, idealno za stvaranje visokih prinosa. Bez visokih prinosa mi ne možemo biti konkurentni na svetskom tržištu – kaže prof. Drago Milošević sa Agroekonomskog fakulteta u Čačku.

Uz prave investicije i modernizaciju, povrtarska i voćarska proizvodnja u Srbiji mogla bi da se poveća od četiri do pet puta, a ratarska od dva do tri puta.

Toliko su, naime, veći prinosi koje postižu zemlje poput Holandije, Nemačke i Francuske. Na primer, Holandija ima četiri puta manje zemlje od Srbije, a od poljoprivrede zarađuje 25 puta više.

Ostavite komentar