BIO JE MRTAV I OPISAO KAKO MU JE BILO „Probudio sam se na mestu koje je ličilo na svemir“

Struja od 12 hiljada volti prošla je kroz njegovo telo.

Adam Tap, bolničar iz Londona je imao 35 godina kada je, posle strujnog udara faktički umro i u kliničkoj smrti bio 11 minuta, a potom i šest sati u komi.

On je doživeo jak strujni udar, kada je 12.000 volti prošlo kroz njega.

Imao je veliku sreću da je sa njim bio prijatelj koji je znao kako da ga odvoji od struje, a ubrzo je dotrčala Adamova supruga Stefani, inače medicinska sestra i počela da ga oživljava i da mu daje veštačko disanje.

Nakon što je stigla Hitna pomoć, Adamu su morali da izbuše rupu u ramenoj kosti kako bi mu dali epinefrin, ali ni to nije bilo dovoljno. Tek kada su lekari dva puta upotrebili defibrilator, Adamu se povratio puls.

Posle toga je narednih šest sati bio u komi, a po buđenju je ispričao kako je izgledalo njegovo iskustvo sa “one strane”.

– Odjednom sam se probudio na nekom mestu koje kao da mi je oduvek bilo poznato. Bilo je crno i pomalo je ličilo na svemir – kaže Tap.

On kaže da je osećao neke “frekvencije” na sebi i da je video nešto što izgleda “kao benzin na vodi sa raznim geometrijskim oblicima i šarama”, dodajući da je nešto komuniciralo sa njim kroz “misli i osećanja”.

Adam dodaje da je osećao kao da se “gubi u svemiru” i da je osećaj bio “veoma umirujuć i prijatan”.

Nakon što se probudio iz kome i upitao koliko dugo je to trajalo, kaže da bi “poverovao i da su mu rekli da je prošlo 30 godina”.

To što nije imao baš sjajan osećaj za vreme nakon buđenja iz kome i nije toliko čudno, koliko mu je bilo neobično što se nije osećao kao da je u sopstvenom telu.

– Trebalo mi je neko vreme da počnem ponovo da se osećam prijatno u svom telu. Samo disanje mi je bilo neobično, bio sam neverovatno svestan svakog udaha. Trebalo mi je nekoliko meseci, osećao sam se kao stranac u sopstvenom telu – objašnjava on.

Adam kaže da je čitavo ovo iskustvo bilo neopisivo, te da mu je trebalo neko vreme da razume šta se desilo i da to može da pretoči u reči.

– Ono što sam naučio iz svega je da je smrt apsolutno neizbežna. Možda nije prijatna i možda mi ne želimo da se to desi, ali to mora da se desi, bukvalno je neodvojiv deo života. Koliko god da je to strašan trenutak za čoveka… to nije nužno loša stvar. Zapravo je predivno – zaključio je Adam Tap.

 

 

Ostavite komentar