Poznati muzički umetnik Bora Dugić u razgovoru o starijim godinama, iskreno je podelio nekoliko svojih pogleda na život koji se razlikuju od drugih ali i mogu biti dobar uput da nema potrebe podizati svakodnevne tenzije, već se prepustiti onome što život sam daje.
-Uz dobre namere treba dodati samo malo, kako bi se osetila ta sreća o kojoj se toliko govori. Imao sam nedavno jednu operaciju iz koje sam izašao fino. Skinuo sam par kilograma viška ali zaista samo 7-8, nije to bilo strašno.
Na konstataciju da fascinira svojim mirom u komunikaciji kao i normalnim odnosom prema situacijama kojih se ljudi plaše, vuku traume i polako se dovode u red, Dugić odgovara:
-Ono što me je činilo mirnim a sada i zadovoljnim je što sam negde znao da je sve ok i da ću proći dalje. I iz takvih situacija se uči. Moramo da uzmemo neku mudrost da bismo išli dalje. Sve su to stepenice. Život je prolaženje! Nekad idete ravno, nekada lako uzbrdo, nekada malo nizbrdo, pa se ponovo pokaže neki dobar put. Bitno je da naučite da vozite , kaže Bora Dugić u razgovoru za portal Penzionisani.
Na pitanje šta misli o životu danas u odnosu na godine kada je bio mlađi, sa osmehom ali i blagom težinom u tonu, daje iznenađujući odgovor:
-Vrlo je jasno, kada dođete u starije godine mora da se donese neki zaključak o onome što ste do tada prošli i naučili naučeno. Želeli šta smo želeli i postigli koliko je ko mogao a svako je živeo kako je mogao.
Ali, znate, život je prolazno stanje koje ne sluti na dobro! Uvek to tako kažem(smeška se).
O situaciji u svetu i svemu što se dešava i ima uticaja na naše živote, umetnik kaže:
-Potrese me sve što je oko nas a nije ni prijatno ni dobro. Što ne možemo promeniti. I dalje me pogađaju odlasci predivnih ljudi pa ne mogu da verujem. Ali i to je taj život. Svi idemo ka nekom cilju, svako na svoj način i kako ga shvata a cilj je, ustvari, učenje o životu i prolazak dalje!
-Mi smo došli da bismo otišli, kaže Dugić.
Svoj život u ovim godinama provodi aktivno jer je i danas tražen u svojoj profesiji koju penzija nije prekinula, u čemu su umetnici privilegovani. Dosta putuje i druži se. Ali vreme provodi i porodično. Deda je dva unuka
– Još smo u gradskoj vrevi ali uskoro se selimo malo van grada i gužve a naš sin, koji živi u inostranstvu, za par godina trebao bi da dođe. Bićemo u komšiluku i to jedva čekam. Da se porodica ponovo na neki način sjedini.
Haos gradskog života je postao je nepodnošljiv pa se pomeramo u malo mirniji deo, čemu se veoma radujem, kao i svemu što je prirodno i plemenito. Svoj posao nemam nameru da stavljam na pauzu niti da mirujem kada je muzika u pitanju. Muzika i porodica me čine živim, uostalom kao i druge ljude, kaže cenjeni sagovornik Bora Dugić.
