HOĆE DA NAM OTMU I „BOJ NA KOSOVU“! Objašnjenje Vljore Čitaku ko se borio protiv Osmanlija, je van zdravog razuma, tvrde istoričari

U pitanju je flagrantan i u civilizovanom svetu apsolutno nedopustiv pokušaj falsifikovanja prošlosti. Stoga najsrdačnije preporučujem gospođi Čitaku da se, nakon ovog po nju i po njene istomišljenike blamantnog nastupa u javnosti, ponovo vrati u osnovnu školu

Izjava bivše ambasadorke tzv. Kosova u Vašingtonu Vljore Čitaku da se u Kosovskom boju sa Osmanlijama nije sukobila srpska vojska, već balkanska, predstavlja samo još jedan u nizu sramotnih pseudonaučnih, politikantskih, velikoalbanskih pamfleta koji za svoj osnovni i kraljni cilj imaju brutalno, otvoreno i potpuno prekrajanje prošlosti srpskog naroda, navodi istoričar Dejan Ristić, v.d. direktora Muzeja žrtava genocida.

Izjava gospođe Čitaku ni u čemu nije zasnovana na sadržaju srpskih, osmanskih, vizantijskih i/ili zapadnoevropskih pisanih izvora i svedočanstava na osnovu kojih istorijska nauka crpi svoja saznanja o Kosovskom boju, objašnjava on.

„U Prvoj kosovskoj bici sukobile su se srpska i osmanska vojska, a nipošto nekakva balkanska koja tada, baš kao ni sada, nije, niti je mogla postojati“, izričit je Ristić.

Na pitanje da li postoje istorijske činjenice na koje izjava bivše ambasadorke tzv. Kosova može makar delimično da se osloni, Ristić navodi da njen iskaz nije samo u potpunoj suprotnosti sa sadržajem svih relevantnih pisanih i drugih materijalnih istorijskih izvora različitih provenijencija, već je u istoj meri i sa one strane zdravog razuma i osnovnih normi civilizovanog ponašanja.

„Da budem potpuno jasan i da otklonim ma i najmanju sumnju u vezi sa istorijsko-činjeničnom utemeljenošću iskaza gospođe Čitaku. Dakle, jasno i glasno, u njemu nema nijednog slova i traga istorijske istine. U pitanju je flagrantan i u civilizovanom svetu apsolutno nedopustiv pokušaj falsifikovanja prošlosti. Stoga najsrdačnije preporučujem gospođi Čitaku da se, nakon ovog po nju i po njene istomišljenike blamantnog nastupa u javnosti, ponovo vrati u osnovnu školu, iznova iščita udžbenik istorije u kome se obrađuje srpska srednjovekovna država i dobrano zagreje stolicu budući da je ovom sramotnom tvrdnjom sa svima nama podelila svoje beskrajno i temeljno neznanje“, navodi Ristić.

Odgovor u vezi sa porivom gospođe Čitaku da falsifikuje prošlost nazivajući srpsku vojsku balkanskom pre bi mogao da pruži psihoterapeut, nego istoričar, smatra on, te dodaje:

„Mi istoričari možemo samo da saopštimo da je čitava njena izjava apsolutno neistinita i isključivo zasnovana na konfabulacijama gospođe Čitaku.“

Čitaku je objasnila u svojoj objavi kako srpski narod koristi Vidovdan, preciznije Boj na Kosovu, kako bi se „kosovskim mitom“ hranio srpski nacionalizam, i tražio argument za dominaciju srpskog naroda nad albanskim na Kosovu. Ristić objašnjava da je mitotvorstvo odlika velikih istorijskih nacija bogate prošlosti i snažnog identiteta.

Smatra da je iz tog razloga srpska nacionalna istorija oplemenjena bogatom i raznorodnom mitskom tradicijom koja predstavlja odjek konkretnih istorijskih događaja i ličnosti u svesti pripadnika srpskog naroda u minulim vekovima. Slični mitovi, poput našeg kosovskog, postoje i kod Francuza, Španaca, Nemaca, Rusa, Finaca, Engleza i brojnih drugih mnogovekovnih istorijskih naroda.

„Očita je frustracija gospođe Čitaku koja, u nedostatku tako bogate i snažne mitske tradicije u sopstvenom narodu, očajnički pokušava da omalovaži i politikantski zloupotrebi veličanstvenu mitologiju koju je je srpski narod iznedrio i darovao evropskoj i svetskoj kulturi“, nadovezuje se Ristić.

Zašto je to bila ipak srpska vojska, a ne balkanska?

Pitanje ko se sukobio sa Osmanlijama 1389. godine prema Ristiću ne treba ni da se postavlja, jer je neupitna činjenica na osnovu svih relevantnih pisanih i drugih materijalnim istorijskih izvora različitih provenijencija da su se u Prvoj Kosovskoj bici sukobile srpska i osmanska vojska. Tvrditi drugačije, smatra on, duboko je zadiranje u oblast pseudonauke i politikanstva od čega se „kloni svaki iole obrazovan i pristojan pojedinac što gospođa Čitaku i njeni fanatizovani i destruktivni istomišljenici, nažalost, očito nisu“.

„Bilo bi veoma zanimljivo, ali i korisno, ukoliko bi gospođa Čitaku, njeni nalogodavci i istomišljenici, konačno, umesto što svoju, našu i međunarodnu javnost neštedimice zasipaju besmislicama i ličnim frustracijama, u tu istu javnost izneli bilo kakav, pa i najmanji, istorijski dokaz koji bi činjenično potkrepio makar jedan od brojnih pseudoistorijskih iskaza koji već mesecima dolaze od strane privremenih vlasti u Prištini. Kako se to neće, niti može dogoditi, a to gospođa Čitaku i njena družina veoma dobro znaju, ostaje nam svima da se dodatno naoružamo znanjem o prošlosti i na taj način zaštitimo sopstveni nacionalni identitet, naše ugroženo kulturno nasleđe, a sve to sa ciljem odbrane vitalnih nacionalnih i državnih interesa na području AP Kosovo i Metohija“, objašnjava on.

Smatra da iz te mučne, dugotrajne i potencijalno veoma opasne identitetske borbe u kojoj albanska strana brutalno koristi argumente sile, dok se srpska strana oslanja isključivo na silu argumenata, kao pobednik će izaći oni koji ostanu odani istorijskoj istini kao nepromenljivoj kategoriji.

„Kao istoričar insistiram da naše jedino ‘oružje’ u ovoj prvorazredno značajnoj ‘bici’ bude sila argumenata, nasuprot argumentima sile. To će, naposletku, dovesti do željenog ishoda kojim ćemo u celosti zaštititi naš nacionalni identitet i kulturno nasleđe koji se nalaze pod snažnim udarom nekih novih, ovoga puta posve savremenih varvara“, zaključuje Dejan Ristić za B92.net.

Ostavite komentar