Ortoped Marko Mladenović pao je u, kako kaže, „kratkotrajnu depresiju“ kada je počeo da dežura u privremenoj Kovid-19 bolnici u Nišu, u jeku epidemije korona virusa.
„Najgore je bilo kada je veliki broj pacijenata počeo da umire“, kaže Mladenović za BBC na srpskom.
On je jedan od nekoliko stotina medicinskih radnika u Srbiji koji su na vrhuncu krize brinuli o pacijentima koji su imali Kovid-19. Stručnjaci kažu da je sada važan period za praćenje njihovog mentalnog zdravlja.
Međutim, iz Ministarstva zdravlja kažu da sistematskog praćenja nema, jer je „generalno zdravlje lična stvar svakog pojedinca“.
„Staviš čoveka na respirator da mu pomogneš, a on umre“
Početkom aprila prošle godine Štab za vanredne situacije Niša odlučio je da se studentski dom u tom gradu pretvori u privremenu bolnicu za pacijente obolele od korona virusa.
Klinika za ortopediju i traumatologiju Kliničkog centra u Nišu, gde Marko radi, dobila je poziv da pošalje tri lekara.
„Nakon naglog ‘buma’ u Nišu, kolege sa infektivne i pulmologije više nisu mogle da odgovore na toliki broj pacijenata“, priča Marko.
Direktor klinike u kojoj Mladenović radi zamolio je kolege da se dobrovoljno prijave da pomognu, kako on ne bi morao da bira.
„Nas trojica mlađih smo se prijavili kako starije kolege ne bi morale“, kaže Mladenović.
On ima 39 godina, suprugu i dvojicu sinova koji idu u osnovnu školu. Kako bi ih zaštitio, živeo je u zasebnom stanu tokom rada u Kovid-19 bolnici.
Decu je viđao jednom u nekoliko dana, tako što bi došao do njihovog prozora da im mahne sa bezbedne razdaljine.
„Čuli smo se svakodnevno, a ja sam im davao zadatke: da mi nacrtaju virus, da budu kreativni. Trudio sam se da im pomognem da se rasterete“.
Prve smene u Kovid-19 bolnici bile su mu najteže.
„Sve je bilo haotično, pa je i opreme nestajalo, ali smo se za pet-šest dana organizovali i dobili sve što nam treba“, priča Marko.
Navodi da raspoloženje nije opalo samo njemu, već i kolegama. Trudili su se da jedni drugima budu podrška i održe „pozitivan duh“.
Mladenović pretpostavlja da je najteže bilo anesteziolozima, koji su uvodili pacijente u veštačku komu kako bi ih stavili na respirator.
„Staviš čoveka na respirator da mu pomogneš, a on umre.
„U takvim situacijama smo svi bili dodatno zbunjeni i uplašeni“, govori on.
A onda je pacijent sa korona virusom morao da ima operaciju kuka.
Zahvat je bio neophodan, ali pacijent nije smeo da bude otpušten iz Kovid-19 bolnice. Operacija je nosila rizik da se lekari i sami zaraze.
„Ja sam ponudio da ga operišem“, govori Marko.
Dok se presvlačio za operaciju, razmišljao je o porodici i supruzi.
„Slom dolazi kada ljudi počnu da se opuštaju“
Mladenović kaže da se nije „prepao“ kada je trebalo da operiše pacijenta sa korona virusom, ali da „nije bilo nimalo prijatno“.
„Postoji strah od nepoznatog“, priseća se on.
Razmišljanje o bližnjima ga je više opterećivalo nego šta će biti sa njim lično, kaže. Ali operacija je prošla dobro.
Ovo nije bio jedini put da je Marko bio u povećanoj opasnosti da se zarazi – kolega sa kojim je delio sobu za odmor razboleo se od korona virusa.
Markov rođendan 29. aprila, koji je sa porodicom trebalo da proslavi preko terase uz tortu, prošao je u testiranju na Kovid-19. Obeležen je putem video poziva.
„Naravno da nisam smeo da odem na tortu dok ne stignu rezultati“, prepričava Marko. „Uopšte mi nije bilo svejedno“.
Kasnije mu je saopšteno da je rezultat negativan.
„Ne smatram sebe nikakvim herojem, čak mi je pomalo degutantno da govorimo o herojstvu“, osvrće se Marko na iskustvo rada u bolnici. „Smatram da sam samo radio svoj posao“.
