-Nikada te nisam videla da izgledaš tako, kao „srednjih godina“, rekla je moja majka, sa nekom vrstom čuđenja, neizrečeno.. Bio sam manje uvređen nego što mislite. Njen vid je apsolutno užasan, pomislio sam.. „razlika između mačke i čajnika može da bude samo kada jedan mjauče“.
Šta god da je bilo kod mene što je vrištalo na „srednje godine“, verovatnije je da sam mirisao na beli luk i parmske ljubičice nego da mi se vilica raspada i da sam poprimio bledi stari „ton“. Iako obe te stvari mogu ili ne moraju biti istinite, trebalo je to da primim mirno, ali samo ja znam kako sam se osećao, priča, zaista sredovečni nastavnik muzičkog vaspitanja, u srednjoj školi u NewHampshir-u.
-Cela nedelja prošla je u gledanju u ogledalo. Kad god sam mogao pitao sam prijatelje šta je to majci značilo, a oni, moji vršnjaci, rekli su, svi redom, „pa imaš skoro 50“! Kao bomba! Pa i Vi imate toliko, kažem, umesto da uzvratim tu uvredu! Pomislim, zajedno smo slavili rođendane, da li je to tolika starost? Kako da uzvratim? A onda sam „pustio“…
-Nikada ne pomišljajte da umnožite uvredu ponavljanjem iste, nekom drugom. Samo stvarate domino efekat, gomilanje teških emocija, rečima i zapažanjima koje su njima normalnost a vama padaju teško.
Kada sam to vremenom shvatio, bilo je puno lakše! Bolje je samo primiti, odćutati.
-Ovo je neka kvalitetna mudrost srednjih godina za vas-, kaže ovaj, još mladi i, konačno smireni nastavnik.
