– Majka je radila na pošti. I tog dana kad smo ispraćali kolonu partizana i dočekivali kolonu Nemaca, majka je od naših dobila zadatak da ostane. Da i dalje radi na pošti. Iako za Nemce… jer će naši opet doći. Jednoga dana ispratili smo i kolonu Nemaca. Sa druge strane u grad je ušla kolona četnika – objašnjavao je Janketić na koji način su tada živeli.

– Moja majka Milica radila je i dalje na pošti. Sada za četnike. Ubrzo su počeli da je pozivaju u komandu. Prepoznao ju je četnički glavar, pop Maca. Nekada su zajedno išli u gimnaziju. Pop Maca je u Pljevljima pronašao još nekoliko partizanskih žena. I one su morale da odlaze u komandu. Jednom kada se spremala da ide na saslušanje, majka mi reče:­ „Cile, mene će da ubiju“. Milenu ostavljam tebi u amanet. Ti da je čuvaš i štitiš. Ti si muška glava. Ne daj je nikome, nemoj neko zlo da joj učini. Nije se više vratila moja majka Milica.  Zaludu smo Milena i ja išli u komandu i molili da ne ubiju našu majku. Jedne noći, u Ševarima, ubio ju je pop Maca, s drugim partizanskim ženama. NJih devet – rekao je on tada.

Zemaljska komisija Crne Gore za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača utvrdila je 15. februara 1946. godine na Cetinju da je Milorad Vukojičić, zvani Maca, rodom iz Pljevalja, učestvovao u ubistvu desetoro svojih zemljaka. Dokument o tome, broj 1487, čuva se u Državnom arhivu Crne Gore.

Zemaljska komisija je utvrdila da je Vukojičić, sa saučesnicima Vojislavom Kovaljskim i Milisavom Jestrovićem „učestvovao u hapšenju i streljanju mirnih građana grada Pljevalja u 1944. godini“.
U odluci se navodi da je Vukojičić kriv za smrt Dika Stamenića, zemljoradnika, LJuba Stamenića, automehaničara, Jule Stamenić, domaćice, LJubice Stojkanović, studenta, Zore Karamatijević, domaćice, Mileve Žugić, domaćice, Savke Matović, domaćice, Miladina Božovića, penzionera, Božane Mišović, domaćice i Živka Kontića, penzionera.

– Vukojičić je, kao četnički dželat u štabu pljevaljske četničke brigade, u noći između 22. i 23. marta 1944. godine, zajedno sa četnicima Vojislavom Kovaljskim i Milanom Jestrovićem, streljao Stamenića Dika, njegovog sina LJuba i ženu Julu u Pljevljima… Vukojičić je 23. marta 1944. godine u zajednici sa Kovaljskim i Jestrovićem na zverski način ubio Miladina Božovića, penzionera iz Pljevalja. Aprila 1944. godine Vukojičić je izvršio hapšenje mirnih domaćica iz Pljevalja, dok su ostali četnici pohapsili Mišović Božanu i Kontić Živka. Iste noći pošto su ih pohapsili, Vukojičić ih je u zajednici sa četničkim dželatima Milanom Jestrovićem, Vojom Kovaljskim i Mišom Radovićem streljao kod reke Jugoštice u Pljevljima – piše u odluci koju je poptisao predsednik Komisije Jakša S. Brajović. U odluci se navodi da je Vukojičić počinio đela ratnog zličina i „kao takav je ratni zločinac“.

Pljevljanka Milosava Strunjaš, poslala je otvoreno pismo Sinodu Srpske pravoslavne crkve u kome tvrdi da je Vukojičić pripadao crnoj trojci koja je ubijala nevine civile. „ NJegov nadimak bio je pop koljač“ navela je, i dodala da je ta trojka ubila i Milicu Janketić, Mišinu majku.

O Vukojičićevim zločinima svedočila je, pored Milijane Dajović i Savete Stojkanović, i Zora Stamenić.

Među Pljevacima govorilo se i da je nadimak „maca“ dobio po nejgovom omiljenom alatu kojim je ubijao – macoli.