Park IV „Mini Jugoslavije“ u Subotici, bio je mesto susreta Jugoslovena iz svih krajeva nekadašnje države.
Titovka na glavi, zastava u ruci i seta u očima. Priče i sećanja na nekadašnju državu u kojoj su znali samo za jedno – bratstvo i jedinstvo.
– Iz tog perioda pamtim roditelje koji su me vaspitali, ali deda mi je bio drug Tito! Ne samo moj, nego cele Jugoslavije. Taj osećaj ne može se izbrisati iz čoveka, mi smo ostali isti ljudi kao nekada. Kod nas je postojalo čovek – nečovek – kaže Ištvan Jo, predsednik Komunista Subotic.
Pored biste druga Josipa Broza Tita, u prostoru koji atmosferom vraća u ono, kako ga nazivaju, „zlatno doba“, okupilo se stotinjak Srba, Bosanaca, Hrvata, Slovenaca, a nekada zvanih Jugoslovenima. Ipak kažu, to su i dan danas, i tako će se osećati do „sudnjeg dana“.
– Ja mojim sinovima kažem, oni nisu ni u jednoj stranci, ali nisu ni na mom putu. Ja sam zaveštao moju kuću na sprat, prizemlje Jugoslovenima, a sprat Komunističkoj partiji – kaže Vlastimir Jevtić, Jugosloven iz Lajkovca.
– Jugoslavija postoji i dalje. Osećam se baš tako slobodno i verujem svim tim ljudima, što ne bih rekla za neke druge – kaže Verica Petrović, Jugoslovenka iz Beograda.
Namera je bila da se okupljeni upoznaju, te u budućnosti ujedine u „partiju“ koja će im, veruju, pomoći u tome da mladim generacijama bar donekle vrate duh i vrednosti nekadašnje Juge uz koje su oni st asavali, ali i da jedni drugima pruže podršku.
– Ja sam star čovek i pamtim kako smo živeli i kako nam je bilo, a pamtim i kako nam je sada i kako sada živimo. To je ogromna razlika – kaže Jožef Ajzert, predsednik Udruženja svih građana bivše Jugoslavije.
– Ja ću poslati jednu poruku, kako ne bi se ovi ljudi samo slikali pored spomenika, već da moraju učiniti nešto konkretno i pomoći pre svega nama u Bosni da pobedimo fašizam, uslovno rečeno – kaže Amir Reko, vođa pokreta „Most 21“ iz Sarajeva.
U jednom danu, uz muziku ex-Ju bendova, govorilo se o mladosti, pionirima, radnim akcijama i neizbrisivim sećanjima svih Jugoslovena.
