Dodatnu zabunu ovoj novosti unelo je to što nedavnoj „abdikaciji“ u Sevilji nije prisustvovao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, otac prinčeva i prvi u redu za presto. Cela dva dana kasnio je njegov komentar, što je izazvalo još veću znatiželju javnosti. Čak se i spekulisalo da je seme razdora u porodicu unela „zla maćeha“, princeza Katarina.
Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, u ekskluzivnom razgovoru za „Novosti“, ističe da „svako ko hrani medije lažima i izvrće istinu, uključujući i njegovu porodicu, treba da se duboko stidi“.
– Siguran sam da ćete se setiti da je bilo sličnih, zlonamernih izjava i spekulacija, kada smo i prethodni put, pre nekoliko godina, razgovarali – kaže starešina Doma Karađorđević i otac prinčeva Petra, Filipa i Aleksandra.
– To nije nešto što pristojan čovek sebi sme da dozvoli. Iznošenje privatnih stvari i laži ne doprinose jedinstvu porodice. Naprotiv, stvaraju razdor. Svaki ispravan čovek bi se postideo takvih dela, zato oni koji se kriju iza reči „izvor poznat redakciji“, neće proći bez posledica. Neću tolerisati da se porodične stvari izvrću ruglu i da se prave podele unutar porodice.
Na pitanje da li ima nesuglasica, kako se piše, između njegovih sinova i supruge, princeze Katarine, kaže da ne želi da razgovara o njihovom odnosu, kao što ne želi da govori o odnosu svojih sinova sa majkom, princezom Marijom de Glorijom. Katarina je, kaže prestolonaslednik, svakodnevno brinula o njima, vodila ih u vrtić dok smo živeli u Londonu, pomagala je u njihovom vaspitanju.
-Išli smo na izlete. Brinula je o njima dok su odrastali, išli u školu, studirali. Na tome sam joj beskrajno zahvalan. Dečaci su praznike provodili sa svojom majkom. Princeza Marija de Glorija je povremeno boravila u našem domu u Londonu. Dve godine smo bili njeni gosti u Sevilji, a ona i njen suprug su bili naši u Kraljevskom dvoru.
Bilo nam je važno da dečaci vide da među nama nema sukoba, da smo porodica uprkos razvodu
– Želim da moji sinovi budu sa nama. Utabao sam im put da dođu. Povratak u Srbiju je bio moj dugo snivani san. Ne samo moj, već svih nas. Moja supruga i ja smo ih decenijama molili da budu ovde. Katarina je upoznala Danicu i Filipa. Organizovali smo njihovu svadbu. Nije istina da za njih nema mesta u Kraljevskom dvoru. To su besmislene laži.
Na pitanje u vezi sa vešću da je Petar abdicirao u korist brata, prestolonaslednik kaže:
– Petar me je pozvao iz Sevilje i obavestio da namerava da se drži svoje želje da više ne bude princ naslednik. Odavno znam za tu njegovu nameru. Pitao sam ga da li je siguran u svoju odluku. Filip mi je javio da je u Sevilji. Pitao sam ga da li je u Španiji sa suprugom i Stefanom, odgovorio mi je da je samo sa majkom i Petrom. Nije mi spomenuo ceremoniju, niti da će tamo biti iko iz Beograda. Nisam ni znao šta se dešava, sve dok nisam dobio Petrov mejl sa dokumentima. Na jednom listu je bila njegova ostavka, a na drugom mnogo potpisa.
Sve se odigralo iza mojih leđa, nisam znao ništa o tome. Kao starešinu Kraljevskog doma, trebalo je da me konsultuju.
– Znam da Petru nije bilo lako da donese ovu odluku, ali poštujem njegove želje i želim mu svu sreću, uspeh i napredak. Kao svaki otac želim svom sinu sve najbolje. Nemam primedbu na Petrov dokument o ostavci, ali imam zamerke koje se tiču ceremonije.
Patrijarh nije bio prisutan, a Krunski savet nije konsultovan. Osim toga, ovaj događaj se odigrao u inostranstvu, daleko od Srbije
-Odustajanje od nasledničkih prava treba da bude urađeno na ispravan način, u skladu sa našom tradicijom i Porodičnim pravilnikom kraljevske porodice. Dinastija Karađorđević je proistekla iz svog naroda. Znamo koliko su tradicija i običaji značajni za Srbe, zato kraljevska porodica mora da ih poštuje. Pored narodnih običaja imamo i pravila koje moramo da sledimo i poštujemo. Ako smo ponosni na zaostavštinu kraljeva Petra Prvog, Aleksandra Prvog i Petra Drugog, moramo da poštujemo pravila koja su uspostavili.
– Moji sinovi i ja živeli smo u neželjenom izgnanstvu, daleko od naše otadžbine. Tužna je sudbina svih članova naše porodice. Svi smo morali da živimo daleko od našeg naroda i naše Srbije. Sećanja na izgnanstvo su sveža i bolna. Posle toliko vremena provedenog u egzilu, nije bilo potrebe da se ovako važan čin izvodi daleko od Srbije. Reagovao sam, jer je ovaj događaj značajan za našu zemlju i naš narod, rekao je prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.
