„Imam 67 godina i živim sam. Tražila sam od dece da se uselim kod njih, ali su oni odbili. Ne znam kako da živim dalje … „izjava ove žene na društvenim mrežama je vapaj stare osobe željne društva.
Posle ove ispovesti počele su da pristižu i slične:
„Imam 68 godina, živim sama. Muž je odavno umro. Nastavila sam da radim, jer je to jedino što me spašava od dosade. Poslednjih godina živim kao robot, ništa me ne raduje!“
„Nemam hobije, i ne tražim ih, prestara sam za to. Ponudila sam svom sinu da se dosele u moj stan koji je veći od njihovog, ali snaja je bila protiv. Očigledno ne želi da živi pod istim krovom sa svekrvom!“
Evo šta psiholozi savetuju ovakvim osobama:
„Nedostatak hobija i, što je još gore, nedostatak želje da se pronađu hobiji mogu biti znak depresije. Stoga ne bi bilo suvišno da se starije osobe konsultuju sa neurologom, psihologom ili psihoterapeutom „, sigurna je konsultantska psihologinja Arina Lipkina.
Specijalista je siguran da u savremenom svetu 67-godišnja osoba ne bi trebalo da se oseća starim. A u ovoj situaciji nije problem što deca ne žele da odvedu majku ili oca kod sebe. Umesto toga, odrasli potomci jednostavno cene lični prostor u kome su stvorili udobnost koja im je potrebna.
„Ova žena bi trebalo da se oslobodi fantazije da joj je najbolje da živi sa decom. Na kraju krajeva, ona ima drugi način – da sama ispuni svoj život. Dovoljno je malo bolje pogledati okolo i videti šta je zanimljivo što okružuje. Možete posetiti događaje koji se održavaju u blizini, videti mesta do kojih niste mogli da stignete. Potrebno nam je novo društveno iskustvo “, siguran je psiholog.
Mnogo je gore kada se čovek zatvori u krug jednostavnih interesovanja kao što su „gledaj TV, idi u Dom zdravlja, idi u prodavnicu…“ Uzak krug obaveza čini da svaki dan izgleda kao prethodni, a u ovom slučaju , stalni osećaj usamljenosti dobija idealno tlo za razvoj.
Danas su mogućnosti osobe u bilo kom uzrastu postale mnogo šire i glupo je to ne koristiti. Neko se pod stare dane opet oženi, a neko nađe sasvim nov hobi…
Istovremeno, velika odgovornost leži na mlađoj generaciji. Na kraju krajeva, u moći je dece i unuka da urade sve što je potrebno kako njihova voljena osoba ne izgubi interesovanje za život čak ni u starosti.
Neka se javi meni, rado ću joj pomoći u svemu i gledsti je kao svoju majku.
Strašno je kada te rođena deca odbace.
Najbolje da se uvališ deci i da smetaš mnogo si pametna…
Uvek me rastuze ovakve stvari, tekstovi.. ja sam tu negde sa godnama, jos idem radim, pomazem decu, dajem. Ko zna i mene ce mozda isto snaci kad jos ostarim. Ali mislim da bi u dom isla. Ili nekoj dobroj osobibdala stan da me gleda kako treba, ima takvih jos…
Dali mozes i dali je zakonom dozvoljeno da das stan onom tko zeli i moze da zivi i pomogne ti za zivota i da mu ostavis stan u nasledstvo. Da sin i snaja ostanu bez nadledstva. To je moj odgovor.
Pa ima milion resenja, od sjaja, do ocaja…Moze I u neku dom, tamo ne bi bila sama, imala bi drustvo…Moze da proda svoj stan kao neuseljiv ,sa pravom dozivotnog koriscenja pa da sebi obezbedi I visoka material a aredstva….itd. …Milion resenja.Ali prvo, da nadje klinickog psihologa, za psiholosku podrsku I pomoc.Ona je ,trenutno, koliko ja vidim, u osecanju psiholoske bespomocnosti, ali samo u osecanju , jer, zapravo bespomocna I nije.Uopste.Itd., na TU temu…
Imam 69 godina i nikad ne bih pristala da živim kod dece. Ništa lepše od svog mira i svog doma. Svima svaka čast, ali svi imamo svoje navike i smetali bismo jedni drugima. Meni je kratak dan u odnosu na moja interesovanja. U penziji sam 14 godina, ali išla sam u mnoge škole i kurseve. Pravim ikone i mnogo šta. Sve najlepše želim penzionerima i ne budite sebični u odnosu na svoju decu.
Imam 69 godina i nikad ne bih pristala da živim kod dece. Ništa lepše od svog mira i svog doma. Svima svaka čast, ali svi imamo svoje navike i smetali bismo jedni drugima. Meni je kratak dan u odnosu na moja interesovanja. U penziji sam 14 godina, ali išla sam u mnoge škole i kurseve. Pravim ikone i mnogo šta. Sve najlepše želim penzionerima i ne budite sebični u odnosu na svoju decu.
Imam dobrog radnog supruga ja sam majka troje dece.Moja deca na žalost nisu imali bake i deke jer su prerano umrli.Živimo 30 godina u podstanarima .Bako prepiši imovinu na nas čuvaćemo te svi nikada ti neće biti dosadno a živećeš u čistom i zdravom okruženu.Brinućemo se o tebi …