Da li se i vama čini da ste pre samo nekoliko godina izvadili novu ličnu kartu, kad ono – datum s dokumenta opominje da je proletela čitava decenija i da ističe period važenja?
Od poslednjeg druženja s društvom iz gimnazije nije prošlo nekoliko meseci, bili ste spremni da se zakunete.
Poslednji susret s vršnjacima bio je, međutim, pre korone, ne lažu slike u „pametnom” telefonu.
Mnogima je nedavno završena 2022. godina proletela, u trenu, kako se kaže. Za druge, posebno decu i mlade, utisak je da je prošli januar bio mnogo dalje od „samo” 12 listova u kalendaru.
Kada vreme proleti
Stručnjaci kažu da postoje precizni razlozi zašto se osećaj protoka vremena menja s godinama i da se percepcija kalendara uveliko transformiše kako starimo.
Zbog čega u nekim periodima života imamo utisak da nam dani, meseci pa i godine brzinom svetlosti promiču, a tokom drugih perioda nikako da dočekamo 1. u mesecu?
– Naše percepcije dana, nedelja ili godine, generalno vremena, pod uticajem su naše perspektive: kako ih u datom trenutku doživljavamo, s čime gledamo unazad – kaže Sindi Lustig, profesorka psihologije na Univerzitetu u Mičigenu za onlajn portal „Haf post”.
Ona dodaje da na doživljaj protoka vremena utiču i pamćenje, proživljeno iskustvo, ali i to da li je ono što smo iskusili bilo izazovno i novo.
– Osećaj proticanja jedne sedmice sigurno se razlikuje kod deteta od osam godina u odnosu na osamdesetogodišnjaka. Detetu koje ide u školu, svakodnevno nešto saznaje, istražuje, upoznaje, sedmica se čini velikim vremenskim periodom. Ista sedmica za 80-godišnjaka predstavlja znatno manji „deo” života, pa on ima osećaj da je brzo prošla. Dete do petka ima utisak da je ponedeljak bio pre 10 dana – dodaje psiholog.
I to se dešava iz više razloga. Za 80-godišnjaka dani verovatno ne izgledaju previše drugačiji jedni od drugih. Ne razlikuju se od dana kada su imali 78 ili 79 godina pa se manje osvrću na te periode. – Kada pogledate unazad, što je oskudnije iskustvo, to je jači utisak da vreme brzo prolazi. Drugim rečima, mozak „spaja” vreme kada su dani ili nedelje slični. Za sedokose, koji uglavnom imaju ustaljeni dnevni i sedmični ritam, godina će se stopiti u njihovom umu i imaće osećaj da je brzo prošla.
Nove i uzbudljive stvari tokom 24 sata učiniće da dane i mesece dete ili mlade osobe osećaju i doživljavaju drugačije.
Kako promene u životnoj rutini mogu uticati na našu percepciju protoka vremena pojašnjava Adrijan Bejan, profesor na Univerzitetu „Djuk” i autor knjige „Vreme i lepota: Zašto vreme leti i lepota nikad ne umire”.
– Naš mozak je dizajniran da beleži promene – kaže profesor.
Brojna iskustva koja mala deca imaju u toku dana – učenja novih stvari u školi, odlazak na čas baleta ili posete novog prijatelja – stvaraju utisak da vremena ima više i da više aktivnosti može stati u istu jedinicu vremena. Stoga, kada se pogleda unazad, vreme se čini da teče sporije.
Jednoličnost i brkanje datuma
Ovo se može odnositi i na odrasle. Kada se osvrnu na vremenski period koji je bio ispunjen novim iskustvima, videće da su utrošili puno sećanja i zbog toga im izgleda da se vreme proteglo. Učini im da je taj period baš dugo trajao.
Ljudski mozak je obučen da prima mnogo slika, pogotovo u ranom periodu, kada smo bebe. Kako deca upijaju mnogo novih slika, tako se javlja osećaj dužeg trajanja jedne jedinice vremena, bilo dana ili godine. Kod odraslih mozak prima manje slika pa se javlja osećaj da vreme brže prolazi, jer se smenjuju identične slike, pa je lako smestiti datum u pogrešan kalendar.
Hobi i novo iskustvo
Jedan od efikasnih načina da se suprotstavite stapanju vremena jeste da tragate za novim iskustvima, bavite se stvarima koje razbijaju rutinu, izađete iz svakodnevnog, uobičajenog životnog režima.
Vratite se hobiju kojim ste se bavili u mladosti, probajte da naučite neku novu veštinu, posetite grad ili deo grada u kojem ranije nikada niste bili, probajte da skuvate novo jelo, upišite kurs plesa, jezika, keramike, predlaže Politika.
