ŽIVOTNA PRIČA ZORICE MARKOVIĆ: Otac je potegao pušku na mene, majka je htela da me udavi!

Kako je rekla, sa ocem se bolje slagala, dok ju je majka tukla

Pevačica Zorica Marković u svojoj potresnoj ispovesti govorila je o detinjstvu i roditeljima.

– Detinjstvo kao i svake devojčice na selu, bilo je lepih i teških trenutaka, ali puna kuća ljubavi i sloge, to je bilo prelepo. Uvek je bilo za sve, skroman život, da bi imao od čega da živiš moraš da radiš. Ponosna sam na svoje detinjstvo. Moj otac je bio rabadžija, imao je svoje konje za rad, a u ono vreme imati ta specijalna kola, to je kao da danas imaš najbolje šlepere. Ja sam se rodila na slami, na tom senu. Tata je hteo da me ostavi da živim, mama je htela da me davi. Iskreno mi je to ispričala pred smrt. Njen život da je neko preneo na filmsko platno dobila bi sve oskare – priča Zorica.

– Čuvao me je Bog i dan danas me čuva! Sa tatom sam imala bolji odnos, mama me tukla. Tata je bio duhovit, a mama nije znala gde će pre. Jednom me jurila, pa sam se popela na krušku. Bila sam jako nemirna. Otac je jednom prilikom i potegao pušku na mene. Imao je prava – dodala je Markovićeva.

– Lepa Lukić mi je bila idol, a posle sam joj bila gost na solističkom koncertu. Od nas petoro braće i sestara ostalo nas je samo troje. Svi smo uspeli u životu, u dobrim smo odnosima, ali posle smrti mojih roditelja više nisam mogla da uđem u tu kuću. Mama me uvek čekala na kapiji sa maramom u opancima, onako autentično. Ona me uvek čekala raširenih ruku, a otkad toga nema, ja ne mogu više da idem tamo. Odem kod brata i snajke, ali nemam snage da uđem u kuću gde sam ih našla. Sećam se, javio mi je brat, očekivala sam to, ali opet sam kući pala u nesvest. Teški su to trenuci, znaju svi koji su preživeli. Počela sam da se gojim, tu večitu rupu imam u želucu. Često se isplačem kad ih se setim – otkrila je Zorica Marković u “Premijera Vikend Specijalu“.

 

Ostavite komentar