SUTRA JE ARANĐELOVDAN Sabor Svetog Arhangela Mihaila jedna je od najpoštovanijih slava

Srpska pravoslavna crkva u utorak, 21. novembra, proslavlja Sabor Svetog Arhangela Mihaila, praznik u narodu poznatiji kao Aranđelovdan.

Sabor Svetog Arhangela Mihaila upisan je u crkvenom kalendaru crvenim slovom i veoma je poštovan među pravoslavcima.

Uvek se obeležava 21. novembra u znak sećanja na jednog od anđela koji su se sa vojskom svih anđela suprotstavili silama zla.

Veruje se da je anđeo Mihailo prvi stupio u borbu sa zlim duhom i to ime po crkvenom tumačenju označava „onog koji je kao Bog“. Na grčkom jeziku reč „arhi“ znači glavni, prvi, a „angelos“ znači vesnik, anđeo.

Verovanje kaže da taj anđeo nije umro i da i dalje po potrebi silazi među ljude, na zemlju, kao putnik ili prosjak.

Arhanđel Mihailo je, prema verovanju, „živi svetac“ a u narodu postoji pogrešna tradicija da slavari ne spremaju žito (koljivo) za Aranđelovdan i Ilindan, jer kažu da su to „živi sveci“.

Godinama se pred ovaj praznik i slavu čuje pitanje i debata o tome, da li kuvati žito

Sveti Mihailo, poznatiji kao Aranđelovdan se smatra živim svecem, pa zbog toga mnogi vernici smatraju da se uoči ovog praznika i slave ne kuva slavko žito.

Zbog toga se cesto vode polemike, i dok jedni tvrde da treba, drugi kažu ne, a evo šta je o tome u svojoj knjizi „Da nam budu jasnija neka pitanja naše vere“ napisao upokojeni patrijarh Pavle.

Koljivo, ili žito, sprema se ne za svete koji su umrli, već kako se u samoj molitvi za osvećenje koljiva sveštenik moli, da se koljivo prinosi u slavu Boga, „u čast i spomen svetog (izgovara se ime slave porodice), i u pomen onih koji umreše u blagočestivoj veri“.

Ovo je najbitniji deo molitve u kojoj se otkriva smisao pripremanja koljiva za Krsnu slavu. Krsna slava sa slavskim kolačem i koljivom se prinosi Boga radi i u čast krsnog svetoga kao zaštitnika porodice.

Kuvana pšenica nije simbol smrti, već života onih koji su živeli i koji sada žive u veri sa Bogom i svojom Krsnom slavom.

Istina je, takođe, da su svi sveci živi, jer u Bogu niko ne može biti mrtav – Bog je Bog živih, a ne mrtvih.

Pogrešna praksa je verovatno nastala usled činjenice da se žito sprema i za parastose upokojenim bližnjima. U oba slučaja, žito predstavlja žrtvu Bogu i simbolizuje pravoslavnu veru u opšte vaskrsenje.

Ta žrtva se prinosi Bogu u ime onog svetitelja ili upokojenog čije se ime spominje toga dana, ili tog parastosa.

Da li je reč o svetitelju koji je živeo, pa se upokojio, ili nikada nije prošao kroz biološku smrt, poput Arhanđela Mihaila ili Svetog Ilije, ne pravi nikakvu razliku u pogledu žrtava koje se prinose Bogu (slavski kolač, žito i vino).

Po narodnom verovanju, onakvo vreme kakvo je za Aranđelovdan biće sve do proleća.

Ostavite komentar