U predstojećim praznicima, koji nas, kao po pravilu, odvlače u žurbu, nepotrebnu napetost radi poštovanja nekih uhodanih navika za koje se i ne pitamo da li su BAŠ SVE potrebne, desi se da zaboravimo na ono najbitnije, osećanja. Tuđa osećanja.
Kakva su ona , kada živimo podređeni imperativima materijalističkog sveta, i da li povređujemo one oko sebe, na kraju, da li povređujemo sebe?
Neophodno bi bilo da „stišamo“ svoje društveno JA i pogledamo se, oslušnemo, a onda se osvrnemo na „detalje“ života koji nas okružuje. Š
ta nam je zapravo najvažnije?
Kada kažemo pažnja, da li mislimo na pažnju drugih ka nama ili…?
Davanje pažnje drugima je značajan deo kvalitetnog života a da toga većina nije svesna, te ova vrsta davanja ponekad izostaje. Odatle je problem sebičnosti i otuđivanja. Ljudi se u najvećem procentu „gube“ u nerazumevanju termina ljubav i pažnja. Očekujući da je to nešto sto se samo dobija, sede skrštenih ruku, čekaju, a takav „položaj“ vodi u depresiju i stanje koje stvara nesrećne pojedince.
Momo Kapor je jednom rekao: „Vaše je samo ono što ste u životu dali!
Stoga, ponudite lepu reč, ljubav, pažnju i brigu, a zatim poklonite nekom šta možete i šta mislite da će ga obradovati, bez razmišljanja hoćete li nešto dobiti.
Pomislite na one koji nemaju, pomozite im a da to ne shvate kao pomoć, već kao pažnju i uvažavanje.
Usrećiti druge, veliko je bogatstvo.
Svakoga dana a posebno u vreme veselih praznika, pomozite. Kome možete, i onima koji vam se obrate i na ulici. Nekome je i reč utehe pomoć.
Ni u jednom momentu i ni zbog čega ne ignorišite ljude, bližnje, decu, životinje, biljke i slabije od sebe!
Ne dozvolite da se osećaju zaboravljeno i zapostavljeno. Oni zavise od vas iako toga nekada niste svesni. Stoga osvestite taj deo istine i držite ga na umu, i radi sebe.
Njihova ljubav i zahvalnost su ono što nas čini srećnima.
Šta vam je više od toga potrebno?
