Vožnja bicikla ne samo da je izuzetno zdrava, jer jača srce i mišiće, već proizvodi i dobro raspoloženje. Ali, šta da rade ljudi koji imaju hronične bolove u leđima, probleme sa zglobovima i proširene vene?
Profesor Ingo Frobeze, šef Centra za zdravlje nemačkog sportskog univerziteta u Kelnu i stručnjak za biciklizam, govori na tu temu za nemački list ‘Bunte’.
– Ako izaberete manju brzinu uz visoku frekvenciju okretanja pedala, krvni pritisak neće mnogo skočiti čak i ako ste početnik.
– Naprotiv. Ravnomerni kružni pokreti podstiču dopremanje zglobne tečnosti sa hranljivim materijama do hrskavice zgloba i njeno utrljavanje u tkivo. Vožnja bicikla, tako, doprinosi regeneraciji zgloba kolena.
– Ne. Stabilnost kičme obezbeđuju mali dijagonalni mišići, smešteni između tela pršljenova. Ritmični pokreti pri vožnji bicikla ih jačaju. Osim toga, hrskavica između pršljenova ishranjuje se, kao i zglobna hrskavica, preko tečnosti u tkivu. Za vreme vožnje bicikla hrskavica apsorbuje veću količinu tečnosti, pa je snabdevanje hranljivim materijama poboljšano.
– Dejstvo na mišiće, srce, krvne sudove i zglobove je slično, ali ćete daleko više uživati u vožnji po prirodi. Doziranim kondicionim treningom smanjuje se nivo hormona stresa kortizola. Istovremeno se povećava nivo hormona sreće serotonina, kao i prirodnih opijata, endorfina. Efekat: dobro raspoloženje i životna radost!
– Ljudi sa neurološkim poremećajem koordinacije pokreta ne bi trebalo da voze bicikl da ne bi ugrozili bezbednost saobraćaja. Ako imate akutnu upalu zgloba (na primer kolena), treba da sačekate da se upala smiri, ali je zato u fazi regeneracije vožnja bicikla prava stvar.
