Milan Nenadović iz okoline Valjeva godinama je živeo u Nemačkoj, nedavno se vratio u Srbiju i započeo uzgoj mušmule i proizvodnju rakije. Odlučio se za mušmulu pošto ovo voće u inostranstvu ima dobru cenu, ne traži velika ulaganja, jednostavnije je za održavanje i rakija koja se dobija je nesvakidašnja.
„Od mušmule se dobija rakija specifičnog ukusa, boje i mirisa. Kada se pravi prema pravilnoj recepturi, sa domaćim voćem, nema mesta greškama. U pitanju je pravi specijalitet, koji se čuva u buretu od hrasta. Prepoznaje se po braon boji i ukusu koji ne liči ni na jednu drugu rakiju“, kaže za MONDO Valjevac Milan Nenadović.
USPEVA GOTOVO SAMA
Iako je dugo bila nepravedno zapuštena, mušmula je voće koje je izuzetno zdravo, puno vitamina i voćnih kiselina, podseća naš sagovornik.
“Najzdravije je jesti sveže mušmule u zimsko vreme. Pune su vitamina C i nije slučajno što sazreva baš kada nam je taj vitamin najpotrebniji. To drvo gotovo da može da uspe samo i da mu ništa nije potrebno, ali sa dodatnom negom i uzgajanjem, prihodi su mnogo veći. Otkupna cena uglavnom je dobra, nema je mnogo u ponudi, kako na maketima, tako i na pijacama. Ipak, situacija se menja i svake godine pojavljuje se sve više uzgajivača koji prepoznaju potencijal”, kaže on.
KAKO SE PEČE RAKIJA OD MUŠMULE?
Ono što mnogi u Srbiji ne znaju jeste da su prerade mušmule veoma isplative i da dostižu visoke cene, naročito kada je u pitanju rakija, kaže on.
„Imam iskustva sa pečenjem ovog alkoholnog pića, ali kod mušmule postoje određene razlike u odnosu na drugo voće i trebalo mi je vremena da uđem u štos. Mušmula nije bogata šećerima i da bi došlo do alkoholnog vrenja, koristi se mleveni proso, koji pospešuje proces. Može se sačekati da se fermentacija desi i tokom zrenja. Kada krene pečenje, potrebno je sve vreme održavati određenu temperatru i da ceo proces tinja. Temperatura ne sme da bude suviše visoka”, kaže on.
NE LIČI NA ŠLJIVU NI KAJSIJU
Kako objašnjava, važan je trenutak kada se voće bere, temperatura i vreme pečenja, da bi rakija zadržala autentičan izgled, boju i miris.
„Prvi put sam ispekao oko 10 litara, što je mala količina, ali se ispostavilo da je rakija vrlo kvalitetna. Ukus je specifičan i ko je jednom proba, odmah je zavoli. Ne liči na šljivu, loziju, kajsiju, već ima svoj šmek. Najčešće ljudi ne mogu ni da pretpostave koje voće je u pitanju, dok im se ne kaže da je to mušmula“, objašnjava Nenadović.
CENE NA NAŠEM I STRANOM TRŽIŠTU
Cena ove rakije je oko 1.000 dinara po litru i iako u Srbiji nije naročito popularna, u inostranstvu se prodaje po veoma visokim cenama.
“U Nemačkoj, Francuskoj i Beču cena ove rakije dostiže i više od 120 evra po flaši. Pošto sam dugo živeo u inostranstvu, našao sam način da izvezem otprilike 50 litara i da od toga imam lepu zaradu. U Srbiji je cena znatno niža i iznosi oko 1.000 dinara po flaši. Ni to nije loša cena za naše tržište, ali problem je što najčešće može da se proda samo po sajmovima i pijacama, dok ugostiteljski objekti još uvek retko kupuju rakiju od mušmule”, kaže on.
OD RAKIJE SE DOBIJA I LIKER
Osim same rakije, od mušmule može da se napravi i liker koji je takođe veoma popularan i postoji nekoliko receptura, objašnjava naš sagovornik iz Valjeva.
„Rakiju i šećer zagrevajte dok se šećer ne otopi, pa prelijte to preko opranih i osušenih mušmula. Zatvorite teglu i stavite je na tamno, hladno i suvo mesto. Sledećih nedelju dana treba samo svakodnevno da je protresete, dok sledeće tri nedelje sve treba da miruje. Posle toga se liker cedi i može da se koristi“, objašnjava naš sagovornik.
Broj telefona da se poruči rakija