Po podacima koje je Srpskainfo dobila u Fondu PIO RS, za 34.000 penzionera u septembru je obustavljena ukupna isplata 3,18 miliona KM. Taj iznos je, dakle, preusmeren mikrokreditnim organizacijama, raznim prodavnicama ili poveriocima koji od penzionera potražuju novac.
– Fond PIO Republike Srpske, na zahtjev Udruženja penzionera i njihove saglasnosti, potpisuje ugovor s pravnim subjektima za robno, novčano i uslužno kreditiranje članova Udruženja penzionera. U skladu sa ugovorom i saglasnošću korisnika obustavljamo dio ličnih primanja – objašnjavaju u Fondu PIO RS.
Krediti
Što se tiče pravnih lica kojima se obustavljeni novac prenosi, računajući postupanje i po administrativnim zabranama i po sudskim i poreskim rešenjima, u pitanju je broj od oko 500 poverilaca. Uglavnom su to komunalna preduzeća, kojima penzioneri duguju za struju ili vodu.
Takođe, Fond PIO je, u ime penzionera, potpisao 235 ugovora sa pravnim licima – poveriocima o obustavi dela primanja po datim robnim i novčanim kreditima. Dakle, to su mikrokreditne organizacije i prodavnice koje penzionerima daju robu na odloženo plaćanje.
Po podacima Agencije za bankarstvo RS, najzastupljeniji krediti mikrokreditnih organizacija su upravo za penzionere. Kamatne stope kod MKO su znatno veće nego u bankama.
Nikola Gojković, predsednik Udruženja penzionera Banjaluka, za Srpskainfo kaže da mu se penzioneri s malim penzijama obraćaju često zbog traženja novčane pomoći do 500 evra (1.000 KM).
– Ja ih upućujem na jednu mikrokreditnu organizaciju iz Brčkog. Oni naplaćuju svoje usluge, nešto sitno za razliku od onog jednog bivšeg mikrokreditnog društva, koje je uzimalo 27 odsto na kamatu, pa su mi penzioneri dolazili uplakani – kaže Gojković.
Potrepštine
Međutim, nije mogao da kaže koji su to uslovi MKO u koju upućuje penzionere. Ali, saznajemo da je u toj mikrokreditnoj organizaciji moguće da penzioner dobije kredit od, recimo, 1.000 KM na šest meseci i godinu dana. Ako uzme na šest meseci, plaća samo “trošak” obrade kredita od 50 KM. Ako uzima na godinu dana, plaća 35 KM za “trošak” obrade zahteva i 13 KM za osiguranje u slučaju smrti. Mesečna rata je 89,31 KM, a kamata 12,99 odsto.
– Trebaju im pare za lek, za ogrijev, zimnicu, da plate dug za struju. Uglavnom, treba im 300, 400, do 1.000 maraka. Ne mogu se oni više ni zadužiti – objašnjava Gojković razloge zbog kojih penzioneri uzimaju mikrokredite.
Kaže da sigurno ima slučajeva da deca penzionera uzimaju zapravo raznu robu na odgođeno plaćanje.
– Prisutan je i takav vid kreditiranja, odnosno pomaganja članova porodice. Mada i penzioneri često, kao ljudi od poverenja, ali i naivni, idu na prezentacije svega i svačega za kuću. Tamo ih prodavci ubede da kupe ono što im ne treba. Uostalom, i ja sam to uradio. Kupio sam za 1.000 KM masažer i sad mi samo skuplja prašinu. Lakoveran sam bio, mislio sam da je to dobro. Dao bih ga sada za 200 KM, ali neće niko da uzme – navodi Gojković.
Sigurno je da je nastarija populacija u Republici Srpskoj, kako kaže, poželjna klijantela mnogih. Kaže da su ga neki dan zvali iz jedne banke s namerom da dođu u prostorije Udruženja kako bi predstavili kreditnu liniju za penzionere.
Ali, i same penzionere, dodaje, privlače odgođenja plaćanja.
– Da toga nema, gotovo niko od njih ne bi mogao da ode u banju ili da pripremi zimnicu – zaključuje Gojković.
Na meti prevaranata
Penzioneri su vrlo često žrtve prevara raznih trgovaca koji dolaze na vrata „samo da prezentuju proizvode“. Tako je Srpskainfo prošle godine pisala o slučaju jednog penzionerskog para koji živi u blizini Banjaluke.
Prodavačica “super masažera”, koja je radila za jednu bijeljinsku firmu, došla im je u kuću na Nikoljdan i nagovorila ih da pristanu na prezentaciju “bez obaveza”, a onda je usledilo ubeđivanje. Domaćica je rekla da im masažer ne treba, jer nemaju novaca za takve stvari, a nisu se posavetovali ni sa lekarima. Potom je rekla da mora kod rođaka na slavu, ali akviziterka se nije dala omesti. Ostala je u kući, sama sa ostarelim domaćinom, pod izgovorom da se “prezentacija ne smije prekidati”.
– Mog supruga, koji je jako star, nagluv i koji zavisi od moje pomoći, ubedila je da će masažer pomoći meni i da će on, ako ga kupi, “spasti svoju suprugu”. Verujući da mi čini dobro, pristao je i potpisao ugovor vredan 1.143 KM. To znači da ćemo u naredne dve godine, od penzije od 200 KM, izdvajati skoro 50 KM, dakle četvrtinu prihoda, za tu stvar, koju ja, kako mi je kasnije rekla doktorka, ni slučajno ne smijem koristiti – ispričala je ova penzionerka.
