Živa u termometru popeće se danas do 38. podeljka, dok će u subotu biti najtopliji dan, kada se u pojedinim mestima očekuje temperatura od oko 40 stepeni. Do kraja jula biće malo svežije, ali će temperatura biti iznad višegodišnjeg proseka.
Visoke temperature, suše i dani bez ijedne kapi kiše sve češće su slika leta u Srbiji, pa i u drugim delovima Evrope, a klimatolozi tvrde da je tome kumovala promena klime.
– Ovako toplo vreme je posledica rasporeda vazdušnog pritiska nad Evropom i prilia veoma tople afričke vazdušne mase koja je već zahvatila veći deo zapadne Evrope, britanska ostrva i Skandinaviju – kaže za „Novosti“ Goran Mihajlović, pomoćnik direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda.
– Pre tri dana u Velikoj Britaniji živa na termometru se popela najviše u poslednjih 200 godina, u Francuskoj i Španiji su bile još više temperature. Topla vazdušna masa se kreće ka nama i usloviće visoke temperature narednih dana. Temperature će u subotu, 23. jula, doživeti svoj maksimum, pa se očekuje da se u drugoj polovini naredne sedmice spuste na 30 do 34 stepena. Tada se očekuju i padavine. U avgustu postoji mogućnost za pojavu još toplotnih talasa.
Prepuna plaža u nemačkom gradu Zinovicu na obali Baltika, Foto AP
Naučnici su ranije predvideli učestalije toplotne talase, a da li je ovo uvertira u još ekstremnije klimatske promene, Mihajlović kaže:
– U poslednje dve decenije imamo češće pojave toplotnih talasa i biće još perioda se temperaturama iznad prosečnih vrednosti. To su neuobičajene pojave, ali u poslednjih 150 godina, koliko se u Srbiji meri temperatura, najtoplije je bilo 24. jula 2007. kada je u Smederevskoj Palanci izmereno 44,9 stepeni. U Britaniji je prethodni temperaturni rekord zabeležen 2019, a u Finskoj čak, 1920. godine. To govori da je bilo toplih perioda i u prethodnim decenijama.
Za klimatske promene i čak 50 odsto više ugljen-dioksida u atmosferi nego ranije kriv je čovek, upozorava klimatolog prof. dr Vladimir Đurđević.
– Planeta je toplija nego što je bila u prošlosti, i taj porast prosečne globalne temperature znači da imamo više toplotnih talasa, da su oni duži, intenzivniji i da često probijamo temperaturne rekorde – kaže Đurđević.
– Na klimatske promene moraćemo da se priviknemo i da očekujemo još ekstremnije uslove u budućnosti. Ove godine „kritična tačka“ je Velika Britanija, a svake godine poneka zemlja bude na udaru najjačeg toplotnog talasa. Evropa je prevelika da bi cela bila u toplotnom talasu. U Srbiji su 2007. i 2012. bile izuzetno tople. Naš region je, kažu detaljne analize, ugroženiji u odnosu na prosek, i u tom smislu treba da očekujemo intenzivnije ekstreme i veće promene.
