IZMERENO KO IMA NAJVIŠE PARA Dve trećine najprosperitetnijih zemalja sveta nalaze se u Evropi

Izmereno: Gde u Evropi ljudi imaju najviše novca na raspolaganju? Dve trećine najprosperitetnijih zemalja sveta nalaze se u Evropi, prema Legatum indeksu prosperiteta iz 2023.

Međutim, nejednakost prihoda je rasprostranjena širom starog kontinenta.

Najveći rast zabeležila je Rumunija sa 101%, a slede Srbija (68%) i Litvanija (66%).

Prosečni prihod domaćinstva koji se izdvaja za potrošnju i štednju značajno varira, ne samo između zemalja članica EU, već i drugih evropskih zemalja.

Čini se da postoji jasna geografska podela: najviši nivoi srednjeg raspoloživog dohotka zabeleženi su u zapadnim i nordijskim zemljama, dok su nivoi niži u većini južnih i istočnih država.

Pristup robama i uslugama u zemlji u velikoj meri zavise od raspodele dohotka, koja uveliko varira, što uzrokuje nejednakosti.

Može biti teško precizno uporediti nivoe raspoloživog dohotka u zemljama zbog različitih poreskih režima i nivoa cena.

Međutim, jedan od načina da se izmere i uporede razlike je gledanje srednjeg ekvivalentnog raspoloživog dohotka po stanovniku u standardu kupovne moći (PPS) u svakoj zemlji, što daje predstavu o životnom standardu.

Raspoloživi prihod domaćinstava je ono što domaćinstva imaju na raspolaganju za potrošnju i štednju nakon poreza i transfera, kako je definisao Evrostat, statistički zavod EU. Ovaj prihod je „ekvivalisan“ – prilagođen veličini i sastavu domaćinstva – kako bi bio uporediv za sva domaćinstva, piše Investitor.

PPS u međuvremenu pomaže da cene budu uporedive između zemalja. To je vrsta veštačke valute koja uklanja razlike u nivou cena, čineći da jedan PPS može kupiti istu robu ili uslugu u bilo kojoj zemlji.

Imajući to na umu, koje zemlje imaju najveći i najniži raspoloživi dohodak u Evropi? I koliko je rasprostranjena nejednakost prihoda?

U 2022. srednji raspoloživi prihod po stanovniku u EU kretao se od 9.671 PPS u Bugarskoj do 33.214 PPS u Luksemburgu. Prosek u EU bio je 18.706 PPS po stanovniku.

Kada se uključi Evropska zona slobodne trgovine (EFTA) i zemlje kandidati za članstvo u EU, Luksemburg je pratila Norveška (27.090 PPS) i Švajcarska (26.389 PPS). Ova brojka je takođe bila nešto iznad 25.000 PPS u Holandiji i Austriji.

Nordijske zemlje iznad proseka EU, ali ne uspevaju da zauzmu prvo mesto

Prosečni raspoloživi dohodak po stanovniku bio je iznad proseka EU u pet nordijskih zemalja.

Dok je Norveška bila druga, niko od ostalih nije ušao u prvih pet.

Finska (20.941 PPS) je zauzela 10. mesto, a Švedska (20.573 PPS) je pozicionirana na 13. od 35 zemalja na listi.

Island i Danska zauzeli su 7. odnosno 8. mjesto.

Velika četvorka

Gledajući četiri najnaseljenije zemlje EU, medijan raspoloživog dohotka bio je iznad proseka EU u Nemačkoj (23.197 PPS) i Francuskoj (20.575 PPS), dok je bio niži u Italiji (18.472 PPS) i Španiji (17.254 PPS).

Hrvatska, poslednja zemlja koja je pristupila EU, imala je viši medijan raspoloživog dohotka od šest zemalja EU.

Zemlje zapadne i nordijske Evrope prijavile su najviše nivoe srednjeg raspoloživog dohotka, dok je većina južnih i istočnih država imala niže nivoe.

Zemlje kandidati imale najniže prihode

Zemlje kandidati za članstvo u EU imale su najniži medijan raspoloživih prihoda na listi.

Albanija (4.385 PPS) je na dnu, a slede Severna Makedonija (5.988 PPS) i Turska (6.210 PPS).

Nejednakost prihoda se produbljuje

Kada se uzme u obzir prihod u evrima za razliku od PPS-a, nivoi nejednakosti prihoda širom Evrope izgledaju posebno oštri.

Raspon srednjeg raspoloživog dohotka po stanovniku varirao je od 5.378 evra u Bugarskoj do 45.310 evra u Luksemburgu u EU 2022. Prosečni raspoloživi dohodak za EU u celini iznosio je 19.083 evra.

Cifra je bila veća od 35.000 evra u pet zemalja, i to u Švajcarskoj (44.753), Islandu (39.918), Norveškoj (39.206) i Velikoj Britaniji (37.934 evra). U Nemačkoj je iznosio 25.000 evra, a u Francuskoj 23.053.

Možda ne iznenađuje da je medijan raspoloživog dohotka u evrima bio znatno niži u zemljama kandidatima za EU: 3.000 evra u Albaniji, Turskoj i Severnoj Makedoniji.

Kako se promenio raspoloživi dohodak u proteklih pet godina?

Nekoliko zemalja je značajno povećalo svoj medijan raspoloživog dohotka po stanovniku u evrima u proteklih pet godina, kada se posmatra procentualno povećanje.

Porastao je za više od 40% u devet država članica EU i dve zemlje kandidata između 2017. i 2022. godine, ili najnoviji dostupni podaci u poslednjih pet godina. Promena je iznosila 17% za celu EU.

Najveći rast zabeležila je Rumunija sa 101%, a slede Srbija (68%) i Litvanija (66%).

Procentualna promena u zemljama u kojima je srednji raspoloživi dohodak bio viši od proseka EU zabeležila je vrlo malo kretanja, kao što je 1% u Švajcarskoj, 2% u Norveškoj i 5% u Francuskoj i Švedskoj.

Medijan raspoloživog dohotka pao samo u Turskoj

Turska je bila jedina zemlja u kojoj je srednji raspoloživi dohodak pao – konkretno za 27%, ili 1.000 evra.

Kada se posmatraju promene u evrima, a ne u procentima, najveći rast je zabeležio Luksemburg (8.995 evra), a slede ga Irska (6.181) i Holandija (5.976).

Prosečno povećanje u EU iznosilo je 2.802 evra, dok je u Nemačkoj poraslo za 3.080, a u Francuskoj 1.093 evra.

Ostavite komentar