Vladan Živković je rođen 1941. godine u Beogradu, a osim neizbrisivog traga na polju filma ostvario se i kao predsednik Udruženja filmskih glumaca Srbije, kao i u organizaciji Filmskih susreta u Nišu.
Zajedno sa Draganom Nikolićem igrao je na sceni amaterskog pozorišta „Krsmanac“, gde je njegov talenat uočio legendarni Žika Pavlović, jedan od najznačajnijih filmskih stvaralaca ondašnje Jugoslavije, te je angažovao obojicu za jedan film, iako su još uvek bili studenti.
Vladan se publici predstavio ulogom Bubrega u kultnom filmu „Kad budem mrtav i beo“, a po završetku studija dobio je stalni angažman u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, premda se nije dugo zadržao na „daskama koje život znače“ zbog posvećenosti sedmoj umetnosti, gde je ostao upamćen kao jedan od najboljih epizodista.
Neke od najznačajnijih uloga su mu u ostvarenjima kao što su: „Doručak sa đavolom“, „Balkanski špijun“, „Tri karte za Holivud“, „Prvi put sa ocem na jutrenje“, „Crni bombarder“ i mnogi drugi, a publika je imala poslednji put priliku da ga gleda u „Montevideu“.
-Vladan Živković delovao je kao neki „presek“ svih dobroćudnih pojedinaca kojima se obično ne posveti značajnija pažnja. Reklo bi se da je tako i proveo svoj filmski vek, bez pažnje, međutim nije Vladan Živković samo dekoracija! Znao je, poput svog Mileta Kontraša, da iskoči, zauzme stav i ipak se predstavi licem i brkovima, pa ako neko pored toga zapamti i ime, to je samo bonus! Uostalom, govorimo o Oliveru Nedeljkoviću ovde, simbolu svih centara pažnje, govorimo o večno svežoj rečenici „Nemojte na mene da vičete, nije vam ovo Beograd, ovo je šuma“, ali govorimo i o glumcu koji je stigao da zaigra uz Mičama u „Ratu i sećanjima“, uz Majkla Jorka i Pitera Finča u „Engleska me je stvorila“, dao nam priliku da kažemo „eno ga onaj naš“ kad ga vidimo u Pekinpoovom „Gvozdenom krstu“, a o još domaćih sitnih, a u stvari krupnih učinaka od marginalca Bubrega u „Kad budem mrtav i beo“ naovamo, o tome se ne može ni početi, niti završiti – piše u objavi.
