Princeza Olga od Grčke rođena je 11. juna 1903. u Atini u dvorcu Tatoj kao najstarija ćerka princa Nikole od Grčke i velike ruske kneginje Jelene Vladimirovne.
Helena, Elena ili Jelena, podarila je Nikiju, kako su zvali grčkog princa, tri kćeri. Olga je bila prvorođena, a za njom su na svet došle i princeze Elizabeta i Marina. Devojčice je odgajala Kejt Foks, engleska dadilja, koju su svi zvali „Narni„.
Elizabeta je bila slikarka i nadarena jahačica, a porodica ju je zvala „Vuli“ („Vunena“, zbog guste smeđe kose koja ju je krasila). Udala se za grofa Karla Teodora, sa kojim je imala dvoje dece. Najmlađa sestra – Marina – udajom je postala vojvotkinja od Kenta. Bio je to poslednji put da se strana princeza udala u britansku kraljevsku porodicu. Vojvoda Džordž i ona imali su troje dece.
Kada su Grci zbacili monarhiju, cela Olgina porodica oterana je u egzil. Imala je svega 11 godina kada je njen otac otišao u Pariz, a ona je živela po celoj Evropi, seleći se od jedne do druge rođačke plemićke porodice. Odrastajući bez kraljevskog bogatstva u kojem je rođena, Olga je po odluci porodice bila obećana danskom princu Frederiku. Ali sudbina nije imala za nju takav plan, piše Dnevno.rs
Olga je imala 19 godina kada je bila na Humanitarnom balu kod prijateljice Zije Verner u Londonu. Bio je to jul 1922. godine. Baš na tom balu ugledala je njega – vitkog i primamljivog, princa iz bajke. Oksfordski diplomac, srpski knez Pavle, zagledao se u prelepu Olgu jednakom silinom. Iako su oboje poticali iz plemićkih porodica, njihov prvi sastanak bio je fascinirajuće običan i moderan – Pavle ju je odveo u bioskop.
Već u avgustu 1923. godine zaprosio je grčku i dansku princezu i ona je nekoliko meseci kasnije postala srpska kneginja. Bilo je to jedno od najlepših venčanja koje Srbija pamti, a kum mladom paru bio je vojvoda od Jorka – engleski kralj Džordž Šesti. Presrećna i zaljubljena Olga bila je radosna i zbog činjenice da se pridružila svojoj rođaci, srpskoj kraljici Mariji. Pre dolaska u Srbiju poslala je pismo za Beograd u kojem je pisalo: „Draga moja Minjon, razumem tvoje uzbuđenje jer smo nas dve sada u istoj priči…“
I danas se divimo fotografijama na kojima se vide Minjon i Olga, ali i knez Pavle, kako se šetaju, druže i uživaju… Onako kako je Marija bila prva žena koja je automobilom prevezla trasu od Bleda do Pariza, njena rođaka kneginja Olga prva je ugradila radio u kola. Jahala je, skijala, igrala tenis, uživala u umetnosti i obožavala da imitira Čaplina.
Iz raja u pakao: Drugi egzil kneginje Olge
Posle osamnaest godina braka i uživanja u Srbiji, Olgu je dočekala repriza nemilog događaja iz detinjstva. Najpre je ubijen kralj Aleksandar Karađorđević i to je nateralo njenog supruga da počne da se bavi politikom.
Postao je knez-namesnik, preuzevši vlast. Taj upliv u politiku koja nije zanimala oskfordskog đaka skupo je koštao njegovu porodicu. Jugoslavija je počela da tinja i, posle dugih pregovora, došlo je do sporazuma Cvetković-Maček. Na sve to, Evropa je gorela. Hitler je jačao i regent Pavle posetio je nemačkog vođu u Berlinu.
Firer je priredio vojnu paradu, kako bi ostavio utisak na Pavla ali, iako se na fotografijama vidi kako se Olga smeje u Hitlerovom društvu, postoje zapisi da je bila izuzetno zabrinuta i da je nekoliko puta izrazila svoje nezadovoljstvo, strah, pa i gađenje prema nemačkom nacističkom vođi.
Nakon vojnog puča 27. marta 1941. godine, knez Pavle, kneginja Olga i njihovo troje dece – Aleksandar, Nikola i Jelisaveta, proterani su iz zemlje. Nakon progona predati su britanskim vlastima u Atini, a potom su otpremljeni u Keniju. Drugi egzil kneginji Olgi pao je još teže od prvog, jer je umesto kod evropskih plemićkih rođaka bila proterana u nenesaljenu džunglu pored jezera Naivaša. U svom dnevniku pisala je koliko joj je teško bilo da glumi normalan život i da gleda kako joj se voljeni Pavle razboljeva.
Čerčilova dozvola za putovanje
Kada je krajem avgusta 1942. godine vojvoda od Kenta, suprug Olgine sestre Marine, poginuo u avionskoj nesreći, kralj Džordž Šesti dobio je od premijera Vinstona Čerčila dozvolu da njegova kuma Olga doputuje u Englesku. Nekoliko meseci kraj sestre uspelo je da je malo podigne, ali po povratku u Keniju zatekla je Pavla potpuno iscrpljenog. U junu 1943. godine, zahvaljujući zalaganju južnoafričkog generala Smatsa, Karađorđevićima je dozvoljeno da napuste divlju Keniju ida se presele u Johanesburg.
Iako im je život tu bio neuporedivo lakši, čeznuli su za Evropom. U Ženevu, pa u Pariz vratili su se tek 1949. godine. Ipak, dolazak komunista na vlast u Jugoslaviji značio je i da su Karađorđevići proglašeni za neprijatelje i da im je zabranjen povratak u otadžbinu. Iako je patio za Jugoslavijom i Beogradom, Pavla je oporavio povratak na evropsku klimu, kao i susreti sa dragim rođacima i prijateljima, ali i blizina lepe umetnosti prema kojoj je celog života gajio ljubav.
Sreća zbog preseljenja nije dugo trajala
Kao bliski rođaci britanske kraljevske loze, Karađorđevići su dobili dozvolu da posećuju Ujedinjeno Kraljevstvo. Pavle je prisustvovao sahrani svog venčanog kuma, kralja Džordža Šestog, a bio je pozvan i na krunisanje današnje britanske vladarke, Elizabete Druge.
Sudbina je, međutim, ponovo našla način da saplete Pavla i Olgu i da im nanese težak udarac. Na dan 12. aprila 1954. godine porodicu je zadesila velika tragedija. U automobilskom udesu u blizini Londona poginuo je njihov drugi sin, knez Nikola. Pavle i Olga, ali i njihovo dvoje dece, nikada nisu prežalili njegovu smrt.
Smrt pre pravde
Knez Pavle nadživeo je Nikolu 22 godine, stanujući u Parizu. Mnogo manje je putovao, ali se posvetio umetnosti. Sakupljao je slike i retke umetnine koje je pred kraj života poklanjao muzejima i galerijama koje je voleo. Preminuo je u septembru 1976. godine u Neiju, kraj Pariza. Sahranjen je u Lozani, na groblju Boa-de-Vo, kraj rano izgubljenog sina.
Srpska, grčka, danska i ruska plemkinja Olga doživela je poznu starost, ali ne i pravdu. Preminula je 1997. godine i sahranjena je pored supruga i sina u Lozani.
Krajem 2011. godine doneta je odluka o rehabilitaciji kneza Pavla Karađorđevića, a njegova supruga kneginja Olga rehabilitovana je 2013. godine. Sud je doneo odluku uz obrazloženje da su kneginji Olgi pogažena sva ljudska prava, kao i pravo na odbranu, te da se radilo o političko-ideološkom progonu.
Ukinute su sve izrečene sankcije i posmrtni ostaci kneza Pavla, kneginje Olge i njihovog sina Nikole ekshumirani su naredne godine i preneti u Sabornu crkvu u Beogradu. Dva dana kasnije, 6. oktobra 2012. godine sahranjeni su u crkvi na Oplencu, uz najviše državne počasti.
