ODLIČNA VEST ZA SRBIJU: EBRD zadržao prognozu rasta na 3,3 odsto za 2022. godinu

Evropska banka za obnovu i razvoj zadržala je prognozu privrednog rasta Srbije na 3,3 posto za ovu godinu i na 4,0 procenta za 2023, u majskom izveštaju o Ekonomskim izgledima regiona, koliko je predviđala i u martu

„Posle veoma snažnog ekonomskog rezultata u 2021. godini, očekuje se da će privreda Srbije nastaviti rast, ali po nižoj stopi u 2022“, piše u izveštaju objavljenom danas na Godišnjem sastanku EBRD-a, koji se održava od 10. do 12. maja u Marakešu i na kojem je glavna tema „Odgovor na izazove u turbulentnom svetu“.

U dokumentu se navodi da rat u Ukrajini nakon napada Rusije ima dubok uticaj na privrede svih regiona u kojima je EBRD aktivan.

U odeljku posvećenom Srbiji, ističe se da je BDP porastao prošle godine za 7,4 odsto, nadmašivši očekivanja, što odražava snažnu ekspanziju izvoza i industrije usled ekonomskog oporavka EU, koja je glavni trgovinski partner naše zemlje.

Ključni negativni rizici po rast BDP-a Srbije u ovoj godini, po oceni EBRD-a, uključuju rast inflacije, povećanu neizvesnost u vezi sa geopolitičkim kretanjima i moguće jače usporavanje rasta glavnih izvoznih tržišta Srbije u Evropi od očekivanog.

Takođe se upozorava na visoku izloženost Srbije prema Rusiji u pogledu uvoza gasa.

Projekcija rasta tzv. EBRD regiona za 2022. godinu smanjena je u novom izveštaju za 0,6 procentnih poena na 1,1 odsto, u odnosu na martovsku procenu, dok bi u 2023. trebalo da zabeleži oporavak po stopi od 4,7 procenata.

S druge strane, ovaj međunarodni kreditor je blago povećao prognozu rasta Zapadnog Balkana za 0,1 procentni poen, na 3,2 posto za tekuću godinu, a za narednu godinu je ostao pri martovskoj projekciji od 3,6 procenata.

EBRD upozorava da su sve projekcije podložne velikim negativnim rizicima, ukoliko neprijateljstva eskaliraju ili ako izvoz nafte, gasa i druge robe iz Rusije bude podvrgnut oštrijim restrikcijama.

Među negativne rizike EBRD ubraja rast cena nafte i gasa, koji su u Evropi, kako se navodi, iznad istorijskih maksimuma i oko četiri puta više od nivoa u SAD-u, što evropske proizvođače stavlja u nepovoljan položaj u odnosu na konkurente.

U izveštaju se takođe konstatuje da su cene hrane snažno ubrzale poslednjih meseci, posebno cene pšenice, kukuruza, soje i drugih poljoprivrednih proizvoda, te da poskupljenje hrane i energije doprinosi inflatornim pritiscima, koji su već bili visoki zbog oporavka globalne potražnje nakon postepenog ukidanja kovid mera ograničenja. Prosečna inflacija u EBRD regionu dostigla je 11,9 procenata u martu 2022, približavajući se nivou koji je poslednji put viđen krajem 2008, navodi se u dokumentu.

Ostavite komentar