U Srbiji, daleko od očiju javnosti, radi se na programu koji može da znači preokret u svetskoj borbi protiv kovida 19!
– U naredna tri meseca je planirana eksperimentalna provera rezultata kompjuterskih istraživanja u biohemijskim esejima u saradnji sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu – otkriva za „Novosti“, dr Sanja Glišić, rukovodilac projekta u Laboratoriji za bioinformatiku i računarsku hemiju Instituta „Vinča“. – Nastaviće se kompjuterska selekcija lekova za prenamenu, koji bi delovali na druge terapeutske targete virusa SARS-CoV-2. Lekovi za prenamenu će se birati tako da budu jeftini, netoksični i široko dostupni, sa posebnim težištem na lekovima koji se proizvode u Srbiji.
Doktorka Glišić ističe da se ispituje i mogućnost prenamene i monoklonskih antitela za kovid 19, kao i vakcina. Brojne studije su pokazale da be-se-že vakcina protiv tuberkuloze ima zaštititni efekat i u slučaju kovida 19.
Srbija je jedna od retkih zemalja koje proizvode ovu vakcinu – kaže dr Glišić. – Naša istraživačka grupa je radila komjuterske analize proteinskih komponenata be-se-že vakcine, koji objašnjavaju mogući molekularni mehanizam njenog delovanja protiv kovida 19 i sugerišu njenu moguću modifikaciju u cilju efikasnijeg delovanja protiv ove bolesti.
Foto: Vlada Srbije/S. Miljević
Ovi rezultati naših naučnika su objavljeni prošle godine u prestižnom naučnom časopisu Journal of Proteome Research.
Postojeće mogućnosti prevencije i lečenja kovida 19 su nedovoljne zbog nedostatka vakcina ili odobrene terapije lekovima. Jedina mogućnost za brzi odgovor na pandemiju je, praktično, brza prenamena postojećih lekova. Upravo zbog toga, u okviru specijalnog programa istraživanja „Kovid 19“, Fond za nauku Srbije finansira projekat COVIDTARGET. Nosilac istraživanja je Institut za nuklearne nauke „Vinča“ – Laboratorija za bioinformatiku i računarsku hemiju, u saradnji sa Hemijskim fakultetom Univerziteta u Beogradu i Nacionalnom laboratorijom za pretkliničke studije Univerziteta u Teksasu i Nacionalnom BSL3 laboratorijom Instituta za humane infekcije i imunitet u Galvestonu (SAD).
Dr Glišić kaže da prenamena podrazumeva da se za postojeći lek, koji se nalaze u primeni, odobri nova namena za bolest za koju nije prvobitno razvijen. Od početka pandemije u bolnicama širom Amerike, Kine i Evrope u velikom broju kliničkih studija je, po ubrzanom postupku, u procesu prenamene ispitan veliki broj odobrenih lekova (antivirusnih, antiparazitskih, antikoagulantnih), ali dosad nije odobren nijedan za lečenje kovida 19.
U ISTRAŽIVANJA UKLJUČENA I NASA
Prema rečima dr Glišić, brojne farmaceutske kompanije i univerziteti širom sveta su uključeni u kompjutersku prenamenu lekova.
– U martu prošle godine, Ministarstvo energetike SAD, NASA i devet univerziteta su udružili resurse za pristup IBM-ovim superkompjuterima, u kombinaciji sa resursima kompanija Hevlett Packard Enterprise, Amazon, Microsoft i Google. Sve u cilju otkrivanja leka za kovid 19.
– Uobičajeni razvoj novog leka traje desetak godina i košta oko dve milijarde dolara – objašnjava dr Glišić. – Ovaj pristup, u sadašnjoj situaciji, nije dovoljno brz. Prenamena leka uključuje sve korake kao i u slučaju razvoja novog leka. Prvi korak podrazumeva selekciju potencijalnog leka protiv određene bolesti. Sledi pretkliničko ispitivanje, u kojem se odabrani potencijalni lek eksperimentalno testira „in vitro“ u ćelijskim kulturama i „in vivo“ u određenim životinjskim modelima date bolesti da bi se utvrdila njegova delotvornost.
Naša sagovornica ističe da, nakon uspešnih pretkliničkih studija, selektovani kandidati za lekove ulaze u prvu fazu kliničkog ispitivanja, u kojoj se proveravaju mogući štetni uticaji na ljude. U drugoj fazi se ispituje terapijski efekat potencijalnog leka na datu bolest kod ljudi. Ako medikament nije toksičan za ljude i ako pozitivno deluje na određeno oboljenje, pristupa se trećoj, poslednjoj i najmasovnijoj fazi kliničke studije u kojoj se utvrđuje efikasnost leka.
– U slučaju prenamene nekog leka nakon što se, u pretkliničkim ispitivanjima utvrdi da neki već odobreni lek deluje na bolest za koju nije registrovan, pristupa se odmah drugoj i trećoj fazi njegovog kliničkog ispitivanja – navodi dr Glišić. – Ako budu zadovoljeni kriterijumi, on se može koristiti za lečenje te bolesti. Ovo važi i za prenamenu lekova za lečenje virusa kovid 19, sa tim da se druga i treća faza kliničkog ispitivanja može provesti po ubrzanom postupku za kraće vreme i na manjem broju ispitanika, nego što je to uobičajeno.
Srbija, tako, već sledeće godine može da dođe do revolucionarnog otkrića – leka koji će zaustaviti pošast kovida 19.
Eksperimentalno pretkliničko testiranja kandidata za lekove selektovanih u Vinči, na ćelijskim kulturama i životinjskim modelima bolesti kovid 19, naši naučnici će obaviti u saradnji sa američkim kolegama.
– Za realizaciju ovih eksperimenata potrebno je imati posebno obučene stručnjake za rad sa visokopatogenim virusima i odgovarajuće opremljenu laboratoriju BSL3/4 – navodi dr Glišić. – U našoj zemlji trenutno ne postoje uslovi za izvođenje eksperimenata sa SARS-CoV-2 virusom, tako da će oni biti realizovani u saradnji sa američkim partnerom koji će snositi sve troškove ovog pretkliničkog testiranja. U eksperimentima će se koristiti prototipski SARS-CoV-2 virus i njegov agresivniji mutant D614G virus.
