Trojica lidera o svemu će se konsultovati sa svojim vladama i savetnicima, a tokom jučerašnjeg razgovora putem video-linka, razmenili su mišljenja i o budućim koracima inicijative „Otvoreni Balkan“ – sajmu vina, koji će okupiti najbolje vinare iz regiona.
– Razgovarali smo i o narednom sastanku, na kojem ćemo razmotriti brojna pitanja od interesa za naše građane. Zajedno se borimo za jasnu perspektivu Zapadnog Balkana, još jaču saradnju i bolje povezivanje – poručio je juče Vučić.
U Skoplju ozbiljno razmišljaju da se ne odazovu sastanku zbog tretmana koji Brisel ima prema njima, jer su čak promenili i ime države, a i dalje čekaju na naredni korak u evropskim integracijama. U Beogradu i Tirani ima spremnosti da se po ovom pitanju solidarišu sa Severnom Makedonijom.
Oglasio se i premijer Severne Makedonije, koji je juče rekao da je sa Vučićem i Ramom razgovarao o nacionalnim stavovima svake od zemalja, regionalnim perspektivama, kao i dinamici procesa evropskih integracija. Pokrenuta je i inicijativa za Agenciju za privlačenje investicija za „Otvoreni Balkan“, koja će omogućiti dodatni ekonomski razvoj regiona.
Namera EU da ekspresno, mimo svih pravila i preko reda, dodeli status kandidata Ukrajini, dok zemlje Balkana opet ostaju u ćorsokaku, svojevrstan je šamar državama regiona koje decenijama čame u briselskoj čekaonici.
Kako sada stvari stoje, Albanija i Severna Makedonija neće dobiti zeleno svetlo za započinjanje pregovora sa EU, a Bosna i Hercegovina ni posle šest godina čekanja – status kandidata.
Srbiji, iako je u potpunosti spremna, ne samo da neće biti otvoreni novi klasteri na dvodnevnom Savetu EU koji počinje sutra već nam se u pregovarački proces „uguravaju“ i novi uslovi – da uvedemo sankcije Rusiji i priznamo lažnu kosovsku državu da bismo postali članica.
Ne prođe dan a da neko iz vrha EU ne opomene Beograd da hitno mora da odabere stranu u ukrajinsko-ruskom sukobu, a juče je to učinila i šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen:
– Želimo Srbiju uz nas, ali za to su nam potrebni jasni dokazi da ta zemlja deli naše vrednosti, na primer vladavinu prava i demokratiju, kao i da odbija rusku invaziju. Spoljnopolitičko opredeljenje kandidata veoma je bitno, naravno da očekujemo da svi vučemo istu stranu užeta.
Kada je reč o dodeljivanju statusa kandidata Ukrajini, a koji je još na dugom štapu za BiH, Fon der Lajenova je u već poznatom maniru briselskih zvaničnika odgovorila da može, ali sa velikim ali: „Sarajevo može odmah stupiti u pristupne pregovore kada ispuni 14 glavnih tačaka.“
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik juče je negodovao zbog odluke EK da ne predloži kandidatski status za ovu državu. Za 14 prioriteta, koji su navedeni kao uslov EU za kandidatski status, Dodik je rekao da mu deluju kao kazna i da te prioritete trenutno ne ispunjavaju ni sve članice:
– Ako ne bude kandidatskog statusa za BiH, umreće i dogovor postignut nedavno u Briselu, kada su lideri parlamentarnih stranaka u BiH na satanku sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom prihvatili politički sporazum o principima za obezbeđenje funkcionalne BiH za napredak na evropskom putu.
Srđan Graovac, iz Centra za društvenu stabilnost, kaže za „Novosti“ da je sve očiglednije da u EU ne postoji strateška politika prema Zapadnom Balkanu i da je tu na delu – sveopšti haos:
– Oni uopšte više nemaju strateško promišljanje šta bi i kako bi sa našim regionom, već odluke donose ad hok, u skladu sa trenutnim okolnostima. EU mi sve više liči na brod na uzburkanom moru, koji, kako ga bacaju talasi, skreće levo ili desno. Ovo što se sad dešava sa evropskim integracijama Ukrajine pokazuje da brzina tog puta zavisi od političkih odluka, a ne od ispunjavanja kriterijuma na kojima se toliko insistiralo kada je reč o zemljama Zapadnog Balkana.
To što su se Vučić, Rama i Kovačevski dogovorili da donesu zajedničku odluku o učešću na briselskom samitu, za Graovca je veoma važno:
– Bez obzira da li konačna odluka bude da se ide ili ne ide u Brisel, važno je što će to poslati poruku jedinstva i da inicijativa „Otvoreni Balkan“ ne otvara prostor samo za ekonomsku saradnju već i za zajednički politički nastup. To će pokazati i EU da mi koji živimo na ovom prostoru ne možemo beskonačno da čekamo na njih, da ne želimo da zavisimo isključivo od njihove volje i da je naša obaveza da vodimo računa i o svojim zemljama i građanima.
