SRBIJA LEŽI NA LITIJUMSKOM BOGATSTVU Opšti grabež u Evropi i svetu za sirovinom budućnosti, a naša zemlja je ima u izobilju

Najveće evropske rezerve nalaze se u Nemačkoj i Češkoj, a zatim u Srbiji, koja ima oko 1,2 miliona tona ovog najlakšeg metala.

Litijum je postao sirovina koja je prepoznata kao kritična za budućnost energetske tranzicije, a samim tim igra jednu od najvažnijih uloga u postizanju ciljeva održivog razvoja širom sveta.

Najveće evropske rezerve nalaze se u Nemačkoj i Češkoj, a zatim u Srbiji, koja ima oko 1,2 miliona tona ovog najlakšeg metala.

Uzimajući u obzir sve veću potrebu za litijumom u svetu, važno je da istražimo zašto je litijum postao strateški važan, sa posebnim osvrtom na evropske napore u osiguravanju ove ključne sirovine.

Evropska unija trenutno je skoro u potpunosti zavisna od uvoza litijuma, kao i drugih sirovina koje su ključne za zelenu tranziciju. Evropska komisija je u proleće 2023. objavila predlog Zakona o kritičnim sirovinama. Ovim aktom EU planira da smanji sadašnju zavisnost od uvoza kritičnih sirovina, posebno iz Kine, koja je trenutno najveći svetski izvoznik.

Razmatrajući ove činjenice EU je postavila cilj da do 2030. godine evropski rudnici i centri za reciklažu treba da proizvedu 10 odsto, odnosno 15 odsto sirovina potrebnih zelenoj industriji EU.

Litijum kao kritična sirovina

Jedan od glavnih razloga zašto je litijum postao kritična sirovina je taj što je neophodan za proizvodnju litijum-jonskih baterija, koje su ključne za skladištenje energije i za elektrifikaciju transporta.

Jedan od najvećih izazova u energetskoj tranziciji je skladištenje energije, a litijum-jonske baterije pokazale su se kao izuzetno efikasno rešenje za skladištenje energije iz obnovljivih izvora.

Kada je reč o postizanju ciljeva zelene trazicije i dekarbonizacije, litijum takođe ima ključnu ulogu jer je neophodan za elektrifikaciju transporta.

Električna vozila postaju temelj savremenog transportnog sistema, a njihov pogon na baterije koje se prave od litijuma če u budućnosti prema očekivanjima uticati na to da potražnja za litijumom značajno poraste.

Rastuća potražnja za litijumom u Evropi i svetu

Svetska banka predviđa dramatičan porast potražnje za mineralnim sirovinama poput litijuma do 2050. godine, kako bi se podržala izgradnja zelenih tehnologija, uključujući vetroturbine, solarnu i geotermalnu energiju, i sisteme za skladištenje energije.

Kako se navodu u članku objavljenom na sajtu Svetske banke, procenjuje se da će preko 3 milijarde tona minerala i metala biti potrebno za korišćenje energije vetra, sunca i geotermalne energije, kao i za skladištenje energije, potrebne za postizanje cilja da se zagrevanje planete zadrži ispod 2°C.

Drugim rečima, energetska tranzicija će umnogome zavisiti od mineralnih sirovina.

I dok rastuća potražnja za mineralima i metalima pruža ekonomske mogućnosti i za zemlje u razvoju bogate resursima i za subjekte privatnog sektora, verovatno će se pojaviti značajni izazovi ako se zelenom tranzicijom koja je odgovor na klimatske promene, ne upravlja odgovorno i održivo.

U Evropi potražnja za litijumom se pretvara u svojevrsni grabež, pa tako projekti u Finskoj, Češkoj i Nemačkoj naglašavaju napore da se obezbedi domaća snabdevanja litijumom i smanji zavisnost od uvoza.

Ovi projekti predstavljaju ključni korak u jačanju energetske sigurnosti regiona i osiguranju neophodnih resursa za tehnološki napredak.

U Nemačkoj, australijska kompanija Vulcan Energy trenutno radi na pilot projektu u dolini Gornje Rajne. Ideja je da se proizvede zeleni litijum sa „nultim ugljenikom“ korišćenjem geotermalne energije za ekstrakciju slane vode bogate litijumom iz Gornje Rajne.

Probna fabrika Vulcan u Nemačkoj radi od aprila 2021. i očekuje se da će pokrenuti komercijalnu proizvodnju 2025. godine.

Finska kompanija Keliber Oi, specijalizovana za rudarstvo i hemikalije za baterije, trenutno vodi projekat u zapadnoj Finskoj sa ciljem dostizanja proizvodnje od 15.000 metričkih tona litijum hidroksida godišnje počevši od 2025.

Kompanija takođe teži održivoj proizvodnji. Litijum koji planiraju da izvade imaće, kažu, manji ugljenični otisak od konkurencije, jer se rafinerija nalazi 70 km od rudnika. Pored toga, više od polovine električne energije u finskoj nacionalnoj mreži proizvodi se iz obnovljivih izvora energije. Kao rezultat toga, proces prerade će biti ekološki prihvatljiviji.

Finski potencijal je privukao pažnju investitora, pa tako južnoafrički rudarski gigant Sibanie-Stillvater namerava da preuzme većinski udeo u Keliber Oi.

U češkoj je slična situacija, European Metals Holding sprovodi Projekat Cinovec, koji se nalazi 100 km od Praga u Češkoj. Cilj projekta je da proizvodi skoro 30.000 metričkih tona litijuma za baterije godišnje u periodu od 25 godina.

Kao što se može videti, evropski litijumski projekti koji su navedeni gore neće biti operativni do 2025, ali potražnja za gigafabrikama za proizvodnju baterija već postoji. Švedska kompanija Northvolt već je otvorila prvu gigafabriku baterija u Evropi.

Pasoš za baterije

‍Evropska unija je uvela Uredbu o baterijama u okviru Evropskog zelenog dogovora. Ovaj propis, koji se odnosi na sve vrste baterija u EU, ima za cilj da obezbedi sigurnost, cirkularnost i održivost tokom celokupnog životnog ciklusa baterija.

Pasoš za baterije je dokument koji čuva relevantne podatke o bateriji tokom čitavog životnog ciklusa baterije, koji sadrži detaljne informacije o proizvodnji, testiranju i recikliranju baterije. Ovo je posebno važno za baterije koje se prodaju potrošačima, jer im daje sigurnost da je baterija koju kupuju bezbedna i u skladu sa propisima.

Uredba ograničava upotrebu štetnih supstanci poput žive i olova, postavlja obavezujuće ciljeve za reciklažu baterija, promoviše zamenljivost komponenata radi produženja životnog veka baterija, uzima u obzir društveni uticaj i emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ogroman potencijal Srbije kao snabdevača

Srbija, sa značajnim rezervama litijuma, ima potencijal da postane ključni snabdevač u ovom sektoru.

Procenjena ležišta u Srbiji su najvećima u Evropi i to podstiče potrebu za baterijama koje napajaju sve, od iPhone-a do Teslinih automobila.

Mineral, nazvan „jadarit“ po dolini Jadra sadrži litijum i bor, dva elementa koja se nalaze na listi kritičnih mineralnih sirovina, piše agencija Blumberg.

Litijumsko ležište u Srbiji, ukolio bi se iskoristilo, dovoljno je veliko da pomogne evropskom kontinentu da se takmiči u razvoju sa Azijom, posebno sa Kinom, koja je treći po veličini svetski proizvođač litijuma i najveći proizvođač litijum-jonskih baterija.

Preliminarna istraživanja ukazuju na to da bi u Srbiji moglo biti i do 200 miliona tona litijuma, navodi se u članku Blumberga, dok je Geološki zavod SAD rekao da u zemlji postoji milion tona identifikovanih rezervi, što je čini jednim od najbogatijih izvora litijuma u ​​Evropi.

 

Ostavite komentar