Nekoliko godina kasnije, 1837. u Beogradu, u kući konzula Hodzesa, održan je drugi, a zatim na Topčideru u konaku kneza Miloša treći bal. Na balove je bilo pozivano sveštenstvo i elita tadašnjeg srpkog društva, o čemu svedoči i piše začetnik srpskog novinarstva, Dimitrije Davidović.
Prvi Svetosavski bal 1834. godine održan je povodom dodeljivanja ordena knezu Milošu od strane tadašnjeg sultana, što je, budući da je Knez Miloš bio vladar vazalske zemlje, bila velika čast, pogotovo imajući u vidu da je on bio i jedini pravoslavni vladar u to vreme koji je zavredio to priznanje.
Tradicija proslave Svetog Save u vreme obnove srpske državnosti seže u dvadesete godine 19. veka. Knez Miloš je još 1823. kao državno obeležje propisao proslavljanje Dana Svetog Save.
„Srpska crkva, građanstvo i dvor su to prihvatili, ali je bilo potrebno vremena da to postane jedna uhodana tradicija. Otprilike, već polovinom 19. veka, savremenici su primetili da je u celom srpstvu, a ne samo u Kneževini, izuzetno raširen kult Svetog Save, proslave Svetog Save i vezano za tu proslavu, manifestacije koje kreću od rane zore, a završavaju se kasno posle ponoći“, objašnjava prof. dr Suzana Rajić, sa Katadre za srpsku noviju istoriju Filozofskog fakuleta u Beogradu.
Zasluga Dimitrija Davidovića
Dimitrije Davidović je zahvaljujući svom istančanom instinktu, dodaje profesorka, objasnio kroz Srpske novine u čemu se ogleda značaj da baš srpski knez, i zemlja i vladar dobiju tako visoko priznanje, kakav je veliki orden od Mahmuda Drugog, turskog sultana. To je bila velika čast i za državu i za vladara.
„On je zapravo otvorio vrata toj velikoj proslavi u Kragujevcu koji je tada bio srpska prestonica. Svet je to oduševljeno prihvatio pošto je Sud narodni samo nominalno bio organizator, a sve se odvijalo u dvoru u Kragujevcu. Posebno ukrašena sala, posebno osvetljenje, posebna muzika. Kažu da je svirala ‘knjaževska banda koja nije za evropskim zaostajala’. To je tako snažan utisak na savremenike ostavilo da su mnogi i zapisali svoje utiske sa ovog značajnog događaja“, ističe profesorka Rajić.
Preseljenjem prestonice u Beograd, bilo je više uslova i prostora za održavanje ovih balova, naročito posle izgradnje Konaka, 1842. godine organizuju i posela, okupljanja i balovi na koje su dolazili predstavnici stranih sila, visoki slojevi činovništva, sudije, profesori, visoko sveštenstvo i elita tadašnjeg srpskog društva. Dešavalo se da na balovima bude po dve-tri stotine, pa i šest stotina ljudi, što je za ondašnje vreme bio značajan broj.
Dobrotvorni balovi u vreme kneza Mihajla
U vreme kneza Mihajla uspostavljena je institucija dobrotvornih balova koja su mogla da organizuju i građanska udruženja. Kneginja Julija je bila domaćica ovih balova. Građanski sloj tog vremena je to shvatao kao društvenu obavezu da se odazove i da prisustvuje.
„Dešavalo se da na takve balove dođe i sirotinja, što je bilo kuriozitet za strane predstavnike koji su se čudili kada pored sebe ugledaju zvonara Bogorodičine crkve, skromno obučenog kako se zajedno sa svojim ćerkama, rame uz rame veseli i prisustvuje balu sa predstavnicima velikih sila“, ističe gošća Jutarnjeg programa.
U štampi tog vremena je objavljivano koliko je ko novca donirao i to se smatralo kao društveni prestiž i normalna praksa.
„Nije bila važna visina priloga. Znalo se da od vladara kreće i njegove ruke blagodarnost, a potom od svih građanskih slojeva je bio poređan iznos koji su dali i to je bio određeni izraz zahvalnosti darodavcima kroz zvaničnu štampu“, napominje istoričarka.
Srpski kadril i Srpski marš Štrausa Mlađeg
Knez Miloš koji je 1846. godine bio u egzilu u Beču, od Štrausa Mlađeg je naručio da napiše Srpski kadril i Srpski marš. Iako je ovo bila neka vrsta političkog pamfleta, u javnosti je dočekano sa oduševljenjem.
„Knez Miloš je slovio za najbogatijeg čoveka Balkana. Imao je novca, što je svakako inspirisalo i kompozitora koji je to dobro naplatio. Vrlo brzo je ona postala popularna i vrlo brzo je zauzela svoje mesto na spisku igara na balovima. U početku se igralo srpsko kolo 1834. godine. Balovi iz tridesetih, šezdesetih ili osamdesetih godina 19. veka više nisu bili isti. Bal jeste počinjao srpskim kolom, ali tu su bile i polka, i mazurka, i valcer, i kadril. Kasnije, devedesetih godina, i kan-kan, mada su mnogi savremenici razgoračenih očiju gledali na tu inovaciju u spisku igara, smatrajući da srpsko tradicionalno društvo ne treba baš sve da usvoji od francuskih igara i da je taj položaj igračica nedostojan“, navodi dr Rajić.
Bal je samo nominalno predstavljao mesto na kome je zabava bila u prvom planu. Tu su se odvijali i važni razgovori, donosile neke važne odluke koje su se ticale i nauke, i škole, i novinarstva, i međunarodnih odnosa. Bilo je izuzetno važno ko sa kim stoji na balu, ko sa kim razgovara. Koliko knez pokloni pažnje nekom sagovorniku i iz toga su izvlačene neke političke prognoze za budućnost, dodaje profesorka.
Kralj Milan i kraljica Natalija uvode francuski protokol
Posebno vični u pravljenju balova su bili kralj Milan i kraljica Natalija, koji su insitirali na francuskom protokolu i meniju. Oni su inače imali tog francuskog duha u svim sferama umetnosti – književnosti, slikarstvu, opremanju dvora, a između ostalog i u organizaciji balova.
„U tome su pokazali velike veštine, što beleže svi savremenici koji su prisustvovali tim balovima. Sve zvanice su ostavile značajne zabeleške o tome. Oni su se potrudili da njihovi gosti ulaze po protokolu, da se zna kada je prijem, da se zna spisak igara, da gosti u parovima napišo ko sa kim igra, da se zna kada je pauza, kada je obedovanje. Jedino se nije znalo kada će se bal završiti, a obično se završavao oko dva-tri posle ponoći, a nekada je trajalo i do šest ujutru“, objašnjava istoričarka.
Balovi u vreme Karađorđevića
Aleksandar Obrenović i Draga Mašin su takođe imali uspeha sa održavanjem balova, a Karađorđevići su nastavili sa institucijom Svetosavskog bala, ali sa određenim poteškoćama.
Problem je bio što kralj Petar nije imao suprugu i sam je brinuo o deci, ali i država je bila u takvoj situaciji i već od aneksione krize 1908. ulazi u epohu ratova, velikih tenzija, velikih žrtava i prosto nije bilo prilike za ovakve događaje.
Posle Prvog svetskog rata i oslobođenja uslovi su bili bolji, ali sve do ženidbe kralja Aleksandra Karađorđevića nisu organizovani. Značajnu ulogu u organizaciji balova je igrala i kneginja Olga, supruga kneza Pavla.
„Da budemo otvoreni, balovi su bili jedan veliki izdatak za porodičnu kasu jer kada su održavana po četiri bala u januaru i februaru, to je jedna prosečna građanska porodica jedva izdržavala, zato što je za svaki bal bilo nužno spremiti novu toaletu za kćeri i za damu, a to je sve bilo teško dostižno“, napominje prof. dr Suzana Rajić.
