Možda ste čuli za ljude, pogotovo one starije životne dobi, koji su dobili srčani udar nakon čišćenja snega?
Verovatno ste mnogo puta čuli da se ljudima preporučuje savetovanje sa lekarom pre nego što započnu neki program fizičke aktivnosti. To takođe važi i za čišćenje snega, jer se smatra intenzivnom fizičkom aktivnošću.
Ako imate kardiovaskularnih problema, dijabetes, bolest bubrega ili ste trenutno na nekom režimu fizičke aktivnosti, trebalo bi da razgovarate sa lekarom, pre nego što se opredelite za čišćenje snega ispred svog doma.
Možda će vas iznenaditi, ali upozorenja koja se odnose na čišćenje snega, vrede i za korištenje mašine za čišćenje snega. I to se takođe smatra zahtevnom fizičkom aktivnošću, iako bi barem u teoriji, trebalo da bude lakši zadatak, jer deo posla ipak odrađuje mašina.
Kardiolozi preporučuju da osobe koje su bile podvrgnute bajpasu ili koronarnoj angioplastici, ili koje su već preživele srčani ili moždani udar, ne čiste same sneg. Tu uključuju i sadašnje i bivše pušače, osobe sa dijabetesom, gojazne osobe, osobe s hipertenzijom, povišenim holesterolom i osobe koje inače nisu fizički aktivne.
Ako ste dovoljno zdravi, pa je čišćenje snega za vas sigurno, svejedno bi trebalo da preduzmete neke mere opreza kako bi ta aktivnost bilo što „nežnija” prema vašem telu. Iako je i guranje mašine za čišćenje snega naporan posao, ipak je lakši nego čišćenje snega lopatom.
Odličan savet je i da tokom jednog naleta snega čistite sneg u nekoliko navrata.
Umesto da čekate da se nakupi 20 centimetara snega na tlu, ukoliko ste u mogućnosti, izađite čim se napravi sloj od pet centimetara i čišćenje će biti višestruko lakše.
Takođe, uvek možete zatražiti i pomoć komšija ili prijatelja, pa će uz ovako raspoređene snage efekat biti i lakši i brži.
