Preko 91% odrasle populacije sa hipertenzijom nema jasan (razjašnjen) uzrok hipertenzije i zato se ona tada naziva esencijalna ili primarna hipertenzija. Često je ona deo metaboličkog “sindroma X”. Kod pacijenata sa insulinskom rezistencijom ona se razvija u kombinaciji sa dijabetes melitusom (tip 2), hiperlipidemijom i centralnom gojaznošću.
Sekundarna hipertenzija se obično javlja pre 30. godine života, ili posle 55 godina starosti, a bubrežna bolest je najčeći uzrok. U slučaju da se otkrije visok krvni pritisak koji ne reaguje na lekove – viši (sistolni) krvni pritisak iznad 180 mmHg ili niži (srčani, dijastolni) krvni pritisak preko 120 mmHg treba posumnjati na sekundarni uzrok hipertenzije.
Najčešća stanja koja mogu uzrokovati sekundarnu hipertenziju su:
–Dijabetes melitus – obično dovodi do oštećenja bubrega što potom uzrokuje porast krvnog pritiska
–Policistične bolesti bubrega
–Glomerularne bolesti
–Renovaskularna hipertenzija – uzrok je suženje koje postoji na arterijama koje ishranjuju bubrege
–Tumor nadbubrežne žlezde – mogu dovesti do stalnog ili povremenog visokog krvnog pritiska
–Problemi sa štitnom žlezdom – hiper ili hiotireozakada, kada štitna žlezda ne proizvodi dovoljno ili proizvodi previše hormona
–Hiperparatireoidizam – ako paratiroidna žlezda proizvodi previše paratireoidnog hormona
–Suženje (koarktacija) aorte
–Trudnoća – može pogoršati postojeći ili biti uzrok pojave visokog krvnog pritiska
Primarna ili esencijalna hipertenzija je učestalija i ima mnogobrojne faktore rizika, uključujući gojaznost i pozitivnu porodičnu anamnezu (pojava hipertenzije u familiji).
Fizički pregled pacijenta podrazumeva:
Srčana frekveca u miru treba da se izmeri svim pacijentima
Laboratorijsko ispitivanje koje je potrebno sprovesti:
Hemoglobin
Šećer u krvi našte
Lipidni status: Ukupni holesterol, LDL holesterol, HDL holesterol, Trigliceridi
Natrijum i Kalijum u serumu
Kreatinin, urea, acidum uricum (mokraćna kiselina)
Analiza urina: mikroskopska analiza, test na prisustvo proteina u urinu (pomoću tzv. test-traka može se dokazati prisustvo proteina, glukoze i krvi u urinu) i test na mikroalbuminuriju.
Elektrokardiogram
Hemoglobin A1c (ukoliko je vrednost glukoze našte viša od 5,6mmol/l ili ukoliko je od ranije postavljena dijagnoza dijabetesa
Kvantitativna proteinurija (ukoliko je test traka ukazala na prisustvo proteina u urinu) kao i koncentracija Natrijuma i Kalijuma u urinu i njihov odnosPostoje i dodatni testovi koje Vaš lekar može zatražiti u zavisnosti od anamnestičkih podataka koje ste dali tokom pregleda (istorije bolesti), fizičkog pregleda ili nakon uvida u gore pomenute rutinske laboratorijske analize:
Merenje krvnog pritiska u kućnim uslovima i 24h ambulatorno merenje krvnog pritiska
Odabir lekova za hipertenziju je koristan je jer:
Smanjuje rizik za razvoj velikog kardiovaskularnog događaja (infarkt mozga-šlog, infarkt srca, …)
Dovodi do regresije oštećenja na organima do čijeg oštećenja je dovela neregulisana hipertenzija
Inicijalni tretman
Promene životnog stila
Usvajanje zdravih životnih navika je vrlo važno za prevenciju visokog krvnog pritiska, neophodan je, i sastavni deo lečenja ljudi sa hipertenzijom.
Smanjenje telesne težine kod onih pojedinaca koji su gojazni je glavna modifikacija načina života koja, kako je pokazano, snižava krvni pritsak i podrazumeva usvajanje dijete bogate u kalijumu i kalcijumu, smanjenje unosa soli, povećanje fizičke aktivnosti i umerenost u konzumaciji alkohola.
Postoje dokazi da smanjenje krvnog pritiska za 5-6mmHg može smanjiti rizik za razvoj:
šloga oko 40%
15-20% rizik za razvoj koronarne bolesti
smanjenje pojavu demencije
srčane slabosti
smrtnost uzrokovane vaskularnim bolestima
Ukoliko se vrednosti Vašeg krvnog pritiska uklapaju u prehipertenziju (120-139/80-89mmHg) lekar će Vam preporučiti promene životnog stila, što podrazumeva:
Smanjenje telesne težine, ukoliko ste gojazni
Redovno vežbanje (najmanje 30 minuta umerene fizičke aktivnosti 5-7 puta nedeljno)
Umerenost u kozumiranju alkohola ( 2 pića dnevno, <20-30g etanola po danu, za muškarce i 1 piće dnevno, <10-20 gr etanola po danu za žene)
Smanjenje unosa soli, ograničenje na 5-6 g/dan
Povećanje unosa povrća i voća i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem mlečne masti
Prestanak pušenja
Ishranu po smernicama DASH dijete
DASH dijeta podrazumeva nizak unos masnoće i nizak unos zasićenih masti, a preporučena je ishrana zasnovana unosu povrća i voća, proizvoda od celog zrna, i mlečnih proizvoda sa niskim sadržajem masti.
Lekovi za hipertenziju (antihipertenzivi) se preporučuju kod osoba kojima promene životnih navika (dijeta, povećenje fizičke aktivnosti) same po sebi nisu bile dovoljne.
Uglavnom antihipertenzivi omogućavaju dilataciju (relaksaciju) krvnih sudova – što omogućava lakši protok krvi kroz krvne sudove ili aktivacijom bubrega na proizvodnju veće količine urina. Neki od najpoznatijih lekova za visok krvni pritsak su diuretici, ACE inhibitori (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), blokatori angiotenzinskih receptora (AT-2 blokatori), blokatori kalcijumskih kanala. Neki od ovih lekova se mogu prepisivati i osobama sa srčanom slabošću ili za aritmiju.
Koji antihipertenziv je prikladan za Vas?
Lekar uzima u obzir mnoge stvari pri odluci koji antihipertenziv će prvo prepisati. Pored razmatranja efektivnosti leka i njegovih potencijalnih neželjenih efekata, u obzir se uzimaju i pacijentovo opšte zdravstveno stanje, pol, godine života, rasa, stepen hipertenzije, bilo koje drugo oboljenje koje kontraindikuje upotrebu nekih lekova.
Određeni antihipertenzivi se naročito preporučuju u tretmanu nekih medicinskih stanja, čak iako osoba nema visok krvni pritisak. Mada u mnogim slučajevima, osoba sa nekim od ovih oboljenja ima i povišen krvni pritisak, kao na primer:
