DEMENCIJA NE BIRA, BOLEST JE U UZLETU Pomoć ipak postoji a evo u čemu se sastoji

Osobe sa demencijom ostaju neuporedivo duže funkcionalne ukoliko se sa njima radi.

Osobe sa demencijom ostaju neuporedivo duže funkcionalne ukoliko se sa njima radi, a to je izvodljivo ako im se obezbedi dnevni boravak za šta se zalaže Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest.

Zato je Srpsko udruženje za Alchajmerovu bolest (SUAB), uz moto Demencija ne bira, pozvalo sve građane da potpišu peticiju za ustanovljavanje prava na Dnevni boravak za odrasle i starije obolele od demencije.

U Beogradu je 21. septembra na Međunarodni dan borbe protiv Alchajmerove bolesti organizovan skup DemencijaNeBira, na kojoj je predstavljena peticija koja je potom i predata nadležnima.

Kako brojke upozoravaju, demencija preti direktno ili indirektno ogromnom broju ljudi.

Prema podacima SUAB, u Beogradu danas ima oko 30.000 obolelih od Alchajmerove bolesti i drugih vrsta demencija. Procenjuje se da će ih 2030. godine biti oko 43.000. Budući da je briga za obolele na članovima porodice, prinuđeni su da najveći deo svog vremena posvete nezi obolelih srodnika. Primorani su da izostaju sa posla, često i da ga napuste.

Tako, usled stalnog ogromnog napora, nadljudske posvećenosti i visokog nivoa stresa, i njima strada zdravlje. To je posebno  izraženo kod starijih negovatelja, koji, nažalost, neretko preminu pre osobe obolele od demencije koju su negovali.  Projekcije kažu da će u narednih nepunih desetak godina u Beogradu biti više od 170.000 osoba koji će biti pogođene nekom vrstom demencije direktno, ili indirektno (negovatelji, porodica). 

Ali, ima načina da osobe sa demencijom neuporedivo duže ostanu funkcionalne ukoliko se sa njima radi. Nažalost, ta vrsta neophodne podrške ne može da se očekuje od negovatelja i porodice. Oni se nadljudskim naporima svakodnevno bore da osiguraju samo elementarno funkcionisanje onih o kojima brinu. Praksa u svetu kaže da je takva vrsta rada, koja je deo standarda brige o osobama sa demencijom, izvodljiva u okviru dnevnih centara.

Progresija bolesti se na ovaj način donekle usporava.

Naime, osoba koja boluje od demencije je zadovoljnija, a samim tim i saradljivija. Takođe, duže održava funkcije. Negovatelji, sa druge strane, dobijaju preko potrebno vreme za makar malo brige o sebi i kratki predah, posao, decu, druge članove porodice koji su često zapostavljeni.

Dnevni centri ogroman korak društva u stvaranju humanijeg ambijenta za obolele i njihove porodice

– Poznato je da je sa opštim starenjem stanovništva, broj bolesnika sa Alchajmerovom bolešću značajan u celom svetu pa i u našoj zemlji. Verovatno je znatno veći nego što se misli. Takođe je poznato da su mogućnosti lečenja jako ograničene i da nega ovih bolesnika predstavlja veliki problem za njihove porodice. Zbog svega toga smatram da bi naše društvo trebalo da se potrudi da se pomogne porodicama ovih bolesnika i da se oni na human i dostojanstven način tretiraju. Smatram da je jedan od najboljih načina osnivanje ustanova za celodnevni boravak ovih bolesnika u kojima bi radile stručne osobe. Držim da bi to bila ogromna olakšica za njihove porodice i ogroman korak našeg društva u smislu što je moguće humanijeg postupanja prema njima – rekao je jedan od potpisnika peticije akademik Radoje Čolović, prof. emeritus, predsednik Srpskog lekarskog društva, za portal eklinika. 

Dnevni boravak za obolele od demencije nije luksuz, poručuju iz Srpskog udruženja za Alchajmerovu bolest, već nasušna potreba savremenog čoveka koji je na bilo koji način sa demencijom povezan.

Inače, o porastu broja obolelih od demencije i takvoj tendenciji u budućnosti govore brojna istraživanja sprovedena u poslednje vreme.

U Srbiji između šest i osam odsto osoba starijih od 65 godina bolovaće od Alchajmerove bolesti, dok će svaki deseti imati neku vrstu demencije, rekao je predsednik SANU Vladimir Kostić povodom skupa „Novine u demencijama“ i dodao da se taj procenat posle 80 godine kreće od 30 do 40 odsto.

Sve u svemu, u našoj zemlji bi kroz tri decenije blizu dvesta hiljada ljudi moglo da bude dementno, procenjuje se u jednoj studiji.

Ali, to je samo umereni porast u poređenju sa globalnim. Glavni razlog je demografija – sve više starijih ljudi.

Naime, broj odraslih koji žive sa demencijom širom sveta je na putu da se skoro utrostruči na 153 miliona do 2050. godine, pokazuje prva studija te vrste.

Stručnjaci su te podatke opisali kao šokantne i rekli da je jasno da demencija predstavlja „glavnu i brzo rastuću pretnju budućim zdravstvenim i socijalnim sistemima“ u svakoj zajednici, zemlji i kontinentu, prenosi  Gardian.

Ostavite komentar