KAD GLAVA BOLI „POSRED“ ČELA: Nema osobe koja bar jednom nije iskusila bolnu tenzionu glavobolju, u literaturi poznatu i kao stresogena glavobolja

Kada se govori o glavoboljama, najčešći tip su takozvane tenzione glavobolje

Uglavnom pogađaju obe strane glave, za razliku od migrenoznih glavobolja koje se javljaju u jednoj polovini.

Kako se manifestuje

Bol se javlja u vidu trake koja ide preko celog čela ili pak u vidu ukrštenih traka koje se seku u korenu nosa (oblik latiničnog slova iks), kažu u Centru za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i fitnes „Master Physical“. Ove glavobolje, za razliku od migrenoznih, najčešće nemaju dodatne simptome kao što je osetljivost na svetlost ili zvuk. Takođe, fizička aktivnost ne povećava simptome i nema se osećaj mučnine i povraćanja. Često je praćena spazmom, napetošću mišića glave i vrata. Tako da je bolan i sam pritisak u predelu pripoja mišića vrata za potiljačnu kost. Intenzitet simptoma može varirati od blagog, preko umerenog do ozbiljnog. Tenzione glavobolje više pogađaju žene – oko 23 odsto, dok muškarce oko 18 odsto. Od ovih glavobolja pati čak oko 21 odsto populacije.

Uobičajeno trajanje

Ove glavobolje mogu trajati 30 minuta, ali i nekoliko dana, čak sedam. Glavobolja može biti akutna ili hronična. Akutna je ako traje manje od 15 dana mesečno, a hronična ukoliko traje 15 dana ili više mesečno tokom najmanje šest meseci.

Neki od uzroka nastanka

– Mišićni problemi i napetost – najčešće zahvaćeni mišići su Trapezius, Sternocleidomastoid, Temporalis, Masseter i Occipitofrontalis

– Postura, loše držanje trupa, kičmenog stuba i vrata

– Hronični stres

– Neredovno spavanje

– Naprezanje vida

– Pogoršava se depresijom, anksioznošću, umorom, bukom, ali i problemima u kičmenim pršljenovima (degenerativni problemi, diskus hernija)

Simptomi

– glavobolja koja u toku jedne epizode može da opada i da se povećava

– bol u vidu trake koji zahvata obe strane glave i čelo

– bol može zračiti u rameni pojas

– neprijatnost prilikom pritiska na mesta pripoja mišića vrata za potiljačnu kost

– bol nije neizdrživ

Kako je prepoznati

Tenziona glavobolja se dijagnostikuje na osnovu anamneze (podataka o bolesti dobijenih od pacijenta) i kliničke slike, što je dovoljno za postavljanje dijagnoze u oko 90 odsto slučajeva. Dodatne dijagnostičke metode (metode za ispitivanje) se retko koriste. Ukoliko lekar posumnja na neko ozbiljnije organsko oboljenje, mogu se raditi dodatna ispitivanja kao što su razna rendgenska snimanja, Rtg vratnog dela kičme, CT (skener), MRI (magnetne rezonanca) vratnog dela kičme ili glave, ispitivanje krvnih sudova vrata (kolor dopler vratnih arterija) EEG i drugo, zavisno od kliničkog nalaza. Vrlo je značajno ispitati konfliktne situacije u porodici i na poslu, vrstu posla i uslove u kojima se on obavlja, dužinu spavanja i kvalitet sna, psihičko stanje pacijenta.

Šta da preduzmete

Kod tenzionih glavobolja najbolja je prevencija: izbegavanje stresa, relaksacija, dovoljno sna, pravilno držanje tela. Zato se preporučuju masaže vratnog i ramenog pojasa, masaža glave, vežbe istezanja, umerena fizička aktivnost…

 

Ostavite komentar