Naime, navika koja izaziva negativne emocije koje se s vremenom pretvaraju u hronični stres, strah, ljutnju, anksioznost i depresiju može biti povezana s visokim krvnim pritiskom.
Poznato je kako visok krvni pritisak može da dovede do bolesti srca i moždanog udara pa zato definitivno nije stanje koje treba shvatiti olako.
Istraživači sa sedištem u Šangaju sproveli su spomenuto istraživanje kako bi utvrdili postoji li veza između genetskih varijanti povezanih s visokim krvnim pritiskom i tipova osobina ličnosti. Oslanjali su se na osam grupa podataka istraživanja celog genoma DNK izdvojenog iz uzoraka krvi ljudi pretežno evropskog porekla.
Zatim su analizirali genetske varijante, uključujući četiri tipa krvnog pritiska (sistolički, dijastolički, pulsni pritisak i visoki krvni pritisak), i izložili ih psihološkim stanjima, odnosno anksioznosti, depresivnim simptomima, neuroticizmu i subjektivnom blagostanju pomoću analitičkog alata koji meri kako je faktor rizika povezan s ishodom bolesti.
Otkrili su da je visoki krvni pritisak povezan s karakteristikama neurotičnosti pa tako nije uticao samo na anksioznost, depresiju ili subjektivno blagostanje. Istraživači su takođe priznali da postoje ograničenja njihovih otkrića jer je uzorak bio ograničen na ljude evropskog porekla te tvrde kako su potrebne dodatne analize koje obuhvataju zemlje u celom svetu.
Naučnici su takođe utvrdili kako bi redovno praćenje i kontrolisanje krvnog pritiska za one koji s njim imaju problema potencijalno moglo da ublaži teške mentalne probleme povezane sa stresom, sugeriše studija.
