Dok je koronavirus iznenadio svet, stručnjaci drže na oku određene bolesti koje mogu dovesti do epidemije, a glavni kandidat među njima je ptičji grip.
Naučnici već dugo prate ptičji grip. Ponekad se zaraza prenese i na ljude, a kada se to dogodi, često to bude kobno. Iako mnogi stručnjaci kažu da je trenutni rizik za većinu ljudi nizak, istraživači rade na vakcini za ljude, kako bi bili u pripravnosti. Ali konačni recepti i proizvodnja vakcina neće biti pokrenuti sve dok pandemija stvarno ne nastupi.
Evropa trenutno doživljava najveću epidemiju ptičjeg gripa H5N1 kod divljih i uzgojenih ptica koju je kontinent video.
Tokom prve godine izbijanja, između oktobra 2021. i septembra 2022. godine, proširila se u 37 zemalja. Oko 50 miliona ptica ubijeno je na pogođenim farmama, prema Evropskoj agenciji za sigurnost hrane (EFSA).
Iako ta vrsta influence uglavnom pogađa ptice, stručnjaci su zabrinuti zbog sve većeg broja sisavaca koji su zaraženi virusom koji je izaziva, kao što su vidre, lisice, morski lavovi i kune. Zabrinjavajuće je to da se virus možda proširio sa kune na kunu tokom izbijanja na španskoj farmi u oktobru.
„Španska epidemija znači da je verovatan učinkovit prenos ovog virusa sa sisara na sisara“, rekao je Tijs Kiken, stručnjak za ptičji grip u Medicinskom centru Univerzoteta Erasmus.
„Ovo sugeriše da bi isto moglo biti moguće i kod ljudi.“
Do sada se ptičji grip nije razvio tako da se lako širi na ljude ili između njih. Bilo je 873 osoba koje su zaražene virusom H5N1 širom sveta između 2003. i 2023. godine, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, a gotovo uvek se ljudi zaraze bliskim kontaktom sa zaraženim pticama, živim ili mrtvim, ili u sredinama zaraženim virusom. Ali stručnjaci kažu da je to igra brojeva: što se više širi među životinjama, to se više može proširiti na ljude.
Da li je ptičji grip opasan po ljude?
U februaru je SZO procenio rizik za ljude od ptičjeg gripa kao nizak, ali je upozorio da ne bismo trebali da se nadamo da će uvek biti tako. Deo onoga što ptičji grip čini tako opasnim je stopa smrtnosti. Od 873 osobe zaražene u poslednjih 20 godina, virus je ubio više od polovine njih. Prošlog meseca smrt 11-godišnje devojčice u Kambodži, čiji je otac takođe bio pozitivan na ptičji grip, izazvala je strah od mogućeg prenosa s čoveka na čoveka. Ali kambodžanske zdravstvene vlasti kažu da za sada nema dokaza za to.
Ono što takođe zabrinjava naučnike u vezi s ptičjim gripom je njegova sposobnost menjanja oblika.
„To je jedna od stvari koje se najbrže razvijaju na planeti’, rekao je Paul Digard, profesor virologije u Institutu Roslin na Univerzitetu u Edinburgu. Rekao je da bi veliki problem nastao ako bi osoba ili životinja bila zaražena i ptičjim i ljudskim gripom, jer bi virusi mogli da se pomešaju i spoje segmente kako bi proizveli novi prototip.
„A to bi mogao biti početak pandemije“, rekao je Digard.
Postoje li vakcine za ljude?
Da, ali je njihovo usavršavanje pitanje određenog trenutka. Virusi ptičjeg gripa klasifikovani su prema dva proteina na njihovoj površini, koji odgovaraju slovima ‘H’ i ‘N’ u njihovim nazivima. Trenutno cirkulirajući soj H5N1 deo je šire skupine H5 ptičje influence. U celom svetu postoji gotovo 20 vakcina odobrenih za pandemijsku upotrebu i ciljaju na soj H5 ptičjeg gripa.
One bi se mogle koristiti baš kao što se koriste u pandemiji uzrokovanoj sojem H5, ali bi njihova efikasnost protiv pandemijskog soja trebala biti procenjena. Kako bi brzo izradila vakcinu koja više odgovara cirkulirajućem soju, SZO održava odabranu banku virusa kandidata za vakcinu na temelju sojeva za koje se sumnja da bi mogli da izazovu probleme. Ti virusi se kao kandidati za vakcinu, koji se nazivaju i pandemijski semenski sojevi, mogu uključiti u postojeću tehnologiju izrade vakcina da bi pružili zaštitu dok se ne pripremi specifičnija vakcina, piše tportal.hr.
