Infarkt miokarda (srca), kao što znate, ne bira koga će i kada da pogodi. Nastaje naglo, bez ikakvih znakova upozorenja, a veoma često ima i fatalan ishod. Uz to, kardiovaskularne bolesti zauzimaju prvo mesto u svetu po broju obolelih i umrlih, a Srbija je, nažalost, u samom vrhu.
Da li možemo da sprečimo infarkt?
Prof. dr Višeslav Hadži Tanović, najpoznatiji srpski kardiolog, kaže da je srčani infarkt najteže kardiovaskularno oboljenje, koje u 40 odsto slučajeva završava smrću, pre nego što pacijent stigne do lekara.
Kod onih koji su ga preživeli, dužina života zavisi od stepena oštećenja srčanog mišića, uspešnosti sprovedene preventive, striktnosti u sprovođenju terapije, kao i od genetskog koda, koji je ujedno i najvažniji faktora. Da bismo smanjili rizik od srčanog infarkta moramo dobro da upoznamo faktore rizika koji dovode do njega.
To su stres, povećani krvni pritisak, preko 140/90 mm Hg, holesterol veći od 5,6 mmol/l, trigliceridi iznad 1,9 mmol/l. Uz to, rizik od infarkta imaju oboleli od dijabetesa, bubrega ili oni kojima je profesija vezana za dugo sedenje – kaže taj stručnjak.
Prema njegovim rečima, rizik povećavaju i nepravilnosti u radu štitaste žlezde, a posebno menopauza. – Pušenje donosi izuzetno visok rizik, ali i upotreba steroida u teretanama, doping sredstava u sportu, kao i preterana fizička aktivnost – objašnjava profesor dr Višeslav Hadži Tanović.
10 pravila da se sačuvate od infarkta:
1. Fizička aktivnost
Svakodnevno šetajte ujutru i uveče po 45 minuta.Važno je da usvojite naviku da šetnja postane sastavni deo vašeg života. Uvek je izvodljiva, za razliku od drugih sportskih aktivnosti. Preporučljiva je i vožnja bicikla, plivanje, umereni džoging, rekreativni fudbal, basket, tenis…
2. Antistres
Primenite svakodnevni antistres program koji uključuje slušanje muzike i čitanje knjiga, odlazak u pozorište i gledanje filmova, a posebno komedija. Obavezno za vikend otputujte van mesta boravka. Godišnji odmor podelite u četiri dela, jer je to korisnije od jednog dugog odmora.
3. Posvetite se sebi
Posvetite sebi svakoga dana po 25 minuta. Provedite ih u miru, ćuteći ili slušajući umirujuću muziku. Budite sami sa sobom. Na taj način eliminisaćete akumulirani unutrašnji stres.
4. Smejte se
Smejte se kad god je za to prilika! Smeh amortizujte stres i kada se smejemo luče se hormoni sreće, koji pozitivno utiču i na mozak i na srce.
5. Snizite krvni pritisak
Regulišite krvni pritisak. Trebalo bi da bude niži od 140/90 mm Hg. U početku najbolja terapija je umerena fizička aktivnost. Ako to ne pomogne, neophodno je uzimanje lekova. Lekovi za sprečavanje srčanog infarkta ili šloga uzimaju se celog života.
6. Holesterol vratite u normalu
Držite holesterol i trigliceride koji čine ukupne masnoće u krvi pod kontrolom. Holesterol mora da je niži od 5,6 mmol/l, a trigliceridi od 1,9 mmol/l. Ako to ne uspete dijetom, neophodno je uzimanje statina.
7. Neka šećer bude pod kontrolom
Držite šećer pod kontrolom, i to ispod 6,1 mmol/l, jer on ubrzava aterosklerozu i do 10 puta. Za toliko je povećan i rizik od srčanog infarkta.
8. Prestanite da pušite
Ako ste pušač, prestanite odmah da pušite, a ne sutra, jer sutra je skoro uvek „malo sutra“.
9. Smršajte
Regulišite vašu težinu, jer višak kilograma povećava rizik od srčanog infarkta.
10. Volite nekoga!
Sreća i ljubav deluju pozitivno, oslobađaju hormone, endorfine. Budite uvek pozitivni i s osmehom gledajte u budućnost. Ne biste verovali koliko pogled na život utiče na opšte stanje organizma!
