U drugoj grupi su zapaljenski ili hronični artritisi, u koje spadaju RA, spondiloartritisi (Behterev, psorijazni artritis), metaboličke bolesti (giht, osteoporoza). U trećoj su vanzglobne bolesti (mišići, pripoji mišića, burze), koje nastaju najčešće pri ponavljanim napornim pokretima, poznatiji kao teniski lakat ili bolno rame.
– Hronični reuzmatizam je najrasprostranjenija hronična bolest, od koje boluje svaka četvrta osoba u svetu – kaže dr Lapčević. – Ukoliko se pravilno leči i lečenje počne na vreme, osoba može normalno da funkcioniše. U suprotnom, život se skraćuje i do 20 godina. Nekima se javi dosta kasno, pa čak i u sedamdesetoj.
RA u starijem životnom dobu se nekada, zbog prisustva drugih bolesti, teže dijagnostikuje. Napada češće velike zglobove, kao što su ramena, i ako se pravovremeno ne leči, može dovesti do trajnog invaliditeta. U poznijim godinama dodatne teškoće stvaraju i neke druge bolesti, kao što su visok krvni pritisak ili dijabetes. Periodi remisije ili mirovanja bolesti ređi su kod starijih osoba sa RA, a bol i jutarnja ukočenost, stalni su pratioci, ali se mogu ipak uspešno kontrolisati uz pravu terapiju.
U pitanju je autoimuna bolest koja nastaje kada imunološki sistem tela greškom napada najvažnije zglobove. Na našem podneblju bolest se često javlja između 45. i 65. godine, a u nekim slučajevima i pre 16. Pravi uzroci nisu do kraja poznati. Telo meku podlogu oko zglobova tumači kao pretnju, sličnu virusu ili bakteriji, i napada je. Sve to uzrokuje nakupljanje tečnosti, pa se javlja otok oko zgloba ruku, prstiju, ramena, što stvara bol, krutost i zapaljenje zglobova.
Prema rečima dr Predraga Ostojića, predsednika Udruženja reumatologa Srbije, RA je najdestruktivniji u prve dve godine, a posle pet godina više od pola obolelih odlazi u penziju zbog invaliditeta. Ipak, ako se dijagnoza uspostavi u prva tri meseca, u osamdeset odsto slučajeva postiže se terapijski cilj.
– Bolest prati hroničan bol i zamor, pospanost i preko dana, često noćna nesanica i sindrom „nemirnih nogu“. Dve trećine pacijenata ima simptome anksioznosti ili depresije, a 20 odsto ima dijagnostikovanu depresiju.
Donedavno, lečenje RA bilo je usredsređeno na ublažavanje simptoma bolesti – bola i otoka. Ali, da bi se zaista sprečila pojava ili napredovanje invalidnosti i oštećenja zglobova, treba postići stanja poznata pod nazivom „remisija“ ili „slaba aktivnost bolesti“.
Osim lekovima, u starijem životnom dobu moguće je na bolest uticati fizičkom aktivnošću. Savetuju se umerene vežbe i istezanje. Budući da fizička aktivnost može da proizvede dodatne bolove, stručnjaci savetuju da se pacijenti konsultuju sa fizioterapeutom i izaberu prilagođene vežbe. Kretanje zglobova i obnova mišića pomažu da se zglobovi ne ukoče i oslabe. Pomažu i fizioterapija, ergoterapija, kao i vožnja bicikla i plivanje.
Ishranom protiv bolova
Za ublažavanje bolova preporučuje se izbegavanje cigareta, stresa, crvenog mesa, crveno prebojenog voća i povrća i slatkog, jer pojačava bolove. Poželjna je ishrana u kojoj dominiraju ribe severnih mora, sardine, maslinovo ulje, zeleno povrće i voće, šumsko i orašasto voće, pečurke, plavi patlidžan, cimet, kurkuma, zeleni čaj. Poželjno je zaspati do 22 sata, da bi melatonin mogao da „resetuje“ imuni sistem.
