Koliko je to česta pojava ukazuje i opšte poznat termin – „prolećni umor”, a Ana Todorović, specijalista strukovni nutricionista dijetetičar, navodi da je to zbog kombinacije nekoliko faktora.
Naime, tokom zime smo manje na otvorenom, na trpezi je jača i masnija hrana specifična za ovaj period, nedostatak namirnica koje su izvor minerala, vitamina, antioksidanasa, manjak fizičke aktivnosti, slaba apsorpcija vitamina D.
Treba biti uporan i jutro umesto kafom treba početi ceđenim limunom. Savetuje se malo raniji odlazak na spavanje i ranije buđenje kako bi se uspostavio bolji bioritam i ujedno ostalo više vremena za recimo jutarnje vežbe. Doručak je obavezan i to optimalno sat vremena nakon buđenja. Osim navedenog, obavezno se isključuju mesne preprađevine, masna i jaka hrana, energetski napici i zaslađena gazirana pića, kao i alkohol u umerenim količinama.
„Veoma je važno da se trudimo da u proleće obogatimo ishranu sa što više sveže ubranog sezonskog zeleniša, kupusa, kelja, kelerabe, karfiola, brokolija, raštana, obavezno uključite cveklu, šargarepu, peršunov list i koren, bundevu, beli i crni luk, praziluk, paškanat, belu i crnu rotkvu, endiviju, ren, blitvu, spanać. Treba da jedete i masniju ribu, zato što obiluje omega 3 masnim kiselinama koje imaju uticaj na raspoloženje”, navodi naša sagovornica.
Da biste se što bolje osećali treba da imate dobar ritam obroka i da u približno slično vreme idete na spavanje. Takođe, izbegavajte unos šećera, neka zamena budu stevija i crna čokolada. Proveravajte i gvožđe u krvi, a birajte od mesa junetinu, ribu, zeleno povrće, cveklu.
Usled manjka sunčeve energije u organizmu se smanjuje produkcija serotonina koji je poznatiji kao hormon sreće.
Usled tog nedostatka, organizam počinje da luči više melatonina koji je hormon sna, čime se objašnjava pospanost tokom zime.
Dolaskom toplijih dana organizmu je potrebno vreme da se izbalansira količina ova dva hormona. Osim umora, ovaj sindrom prati čitav niz drugih simptoma, bolovi u zglobovima i mišićima, osetljivo grlo, loše pamćenje i pad koncentracije, teško buđenje, glavobolja… Takođe, sindrom prolećnog umora najčešće muči osobe koje su preopterećene poslom i mnogobrojnim obavezama i koje zbog tih životnih okolnosti nemaju dovoljno vremena da se posvete adekvatnoj ishrani i fizičkoj aktivnosti. Često preskaču obroke, doručkuju u pekari, piju previše kafa ili su pušači, retko borave na optvorenom i generalno unose vrlo malo hranljivih nutrijenata i tečnosti. Vremenom organizam iscrpi sopstevene resurse i polako ulazi u acidozu- kiselu sredinu”, kaže za Politiku Todorović.
„Korisni su razni čajevi i tinkture na bazi koprive kao i crveno bobičasto voće i što veća količina vitamina C kroz limunadu i kiseli kupus u zimskom periodu. Ključna stvar je raznovrsna ishrana i što više fizičke aktivnosti kako bi se dostigla dobra acidobazna ravnoteža i dotok kiseonika do svih tkiva, pogotovo centalnog nervnog sistema. Promene i boljitak nisu mogući za kratak vremenski period već je neophodno bar tri nedelje kako bi došlo do vidnih promena u psihofizičkom funkcionisanju”, objašnjava Todorović.
Kod sindroma prolećnog umora važno je pratiti sledeće savete :
1. Provediti što više vremena na otvorenom, šetajte do reke, obližnjeg parka, izletišta u toku vikenda
2. Izlaganje suncu minimum 15 – 20 minuta u toku dana
3. Izbegavanje jake, masne, pržene i pohovane hrane
4. Svakodnevni unos po 400 grama voća i povrća
5. Unos tečnosti u dovoljnoj količini – opšta prihvatljiva formula je 0, 03 – 0, 04 l po kg telesne mase , najbolje je da to bude obična voda, voda sa malo limuna, zeleni čaj…
6. Smanjenje cigareta i alkohola
7. Upoznavanje mehanizama za borbu protiv stresnih situacija
8. Rekreacija, brzi hod, vežbe tipa joge, pilatesa, funkcionalni treninzi, plivanje
9. Smanjiti količine hrane dolaskom toplijih i sunčanijih dana zato što se automatski smanjuje potreba za većom količinom hrane koju smo unosili tokom zime radi zagrevanja tela.
