Ekstremene vrućine, na koje u našem podneblju nismo toliko navikli, predstavljaju stres za organizam koji se bori da napravi adaptivne promene tako da i kod opšte populacije, ali i kod osoba sa mentalnim problemima mogu da izazovu nervozu, razdražljivost, gubitak energije, pad produktivnosti i raspoloženja, ukazala je psihijatar Marija Dabetić iz Instituta za mentalno zdravlje.
Lekari navode da toplotni talasi imaju veliki uticaj na fizičko i mentalno zdravlje ljudi, ali naglašavaju da vrućine nisu faktor rizika za mnoge teške ishode već doprinoseći faktor.
Iz beogradske Hitne pomoći za Tanjug podsećaju da tokom 24 sata na telefon 194 prime oko 1.500 poziva – da u dnevnoj smeni imaju oko 130 intervencija, u ekstremnim slučajevima i 180, a u toku noći najviše i 125.
Doktorka Ivana Stefanović iz Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć kazala je da se iz toga vidi da ni noć ne donosi olakšanje.
„Trećina dnevnih intervencija koje obavimo su pozivi sa javnih mesta, od toga, ako se izuzmu saobraćajne nezgode, kojih je do 10 dnevno, sve ostalao najčešće je posledica visokih temperatura. Reč je o kolapsima, padovima i drugim problemima vezanim za visoke temperature…“, rekla je Stefanović i podsetila da i neke saobraćajne nezgode mogu biti upravo rezultat nervoze, umora, pada koncentracije zbog vrućine.
„Usled visokih temperatura, može doći do pada koncentracije, nervoze, razdražljivosti, vruće je, žurimo na posao, na put, nervozni smo, posebno ako smo loše spavali i ako nije bila uključena klima, ali i ako jeste, osećamo se umorno“, kazala je doktorka.
Stefanović ukazuje da je srce u takvim slučajevima opterećeno, ali i da je suština svih naših problema u tome što ne shvatamo da treba da se odmorimo.
„Naše srce je opterećeno, mora da raširi krvne sudove na periferiji da bi se oslobodilo toplote, kada uđete u klimatizovane stisteme mora da ih suzi, kada više puta dnevno to radimo, kući dođete jako umorni i taj umor je zato što je srce radilo pod pojačanim naporom“, rekla je ona.
Ona je upozorila da ljudi često umesto da se odmaraju krenu da se forisiraju, idu u teretanu, na bazen …
„Dođite sebi, opustite se odspavajte malo, na tome bi vam srce bilo zahvalno, a ne odmah hoću ….suština sa visokim temperaturama je u odmoru“, rekla je Stefanović.
Psihijatar Marija Dabetić dodaje da upravo san koji je usled vrućina isprekidan dovodi do umora, manje produktivnosti, poremećaja raspoloženja.
Dabetić kaže i da kod pacijenata sa mentalnim problemima postoje dekompenzacije, ali je naglasila da se ipak ekstremne vrućine, kako se može pročitati, ne mogu dovesti u direktnu lienearnu vezu sa samoubistvima.
„Kada tako gledamo u riziku su oni koji već u istoriji bolesti imaju povećan rizik, pokušaj samoubistava ili ideje o suicidu“, navela je ona za Tanjug.
