Ljudi treba da budu upozoreni na manje poznat simptom koronarne bolesti koji pogađa noge i može da ukazuje da imaju i do pet puta veće šanse da dobiju srčani udar.
Dešava se da snabdevanje srca krvlju bude blokirano ili prekinuto nakupljanjem masnih supstanci u koronarnim arterijama, a opšte poznati smptomi su pritisak, bol ili osećaj stezanja u grudima. Često bol pokriva i ruke, vrat i leđa dok se kreće u talasima, počinje blago, a zatim se pogoršava.
Trenutno postoji oko 11 odsto muškaraca i devet odsto žena kojima je dijagnostikovana neka vrsta srčanog oboljenja, a jedan od najmanje poznatih simptoma je – bol u nogama.
Bol može da se manifestuje kao osećaj „hvatanja“ ili „grčenja“ u nogama.
„Ako osetite grčeve u listovima dok hodate, možda bi trebali da posetite lekara, jer to može da bude marker za PAD (periferna arterijska bolest). Najčešće se javlja kod pušača i ljudi koji imaju dijabetes“, objašnjava profesor kardiologije David Nevbi za Miror.
PAD može da utiče isto kao srčani i moždani udar, a najgori slučajevi mogu biti opasni po život. To se dešava kada se masne naslage nakupljaju u arterijama i obično pogađaju noge zbog čega hodanje može da bude bolno i da dovede do gangrene, pa čak i amputacije u teškim slučajevima.
„Ljudi su pod povećanim rizikom kako stare. Otprilike jedna od pet osoba starijih od 60 godina u Velikoj Britaniji ima određeni stepen PAD-a„, ističe specijalista za srce Patrik Kaflin:
Iste stvari koje povećavaju rizik od srčanih bolesti i moždanog udara – uključujući pušenje, dijabetes, gojaznost i visok krvni pritisak – takođe povećavaju rizik od PAD-a. Konkretno, vidimo porast PAD-a kao rezultat povećanog broja slučajeva dijabetesa. Pogađa i muškarce i žene, a ponekad se može pojaviti i u porodicama.
Ono što je važno je, da ukoliko neko ima PAD, onda je mnogo veća verovatnoća da će doživeti i srčani udar.
„Ako imate povremene klaudikacije (šepanje ili bol kada hodate), rizik od srčanog udara je tri do pet puta veći od normalnog. Da bi smanjili rizik od srčanog udara, bilo bi dobro, na primer, da se obustavi pušenje, testira (i leči) visok krvni pritisak i dijabetesa i da osoba počne sa uzimanjem razređivača krvi (kao što je aspirin) i statin“, podvlači Kaflin.
