Ova godina biće upamćena i po rekordnim cenama i do sada nezabeležnoj potražnji ogrevnog drveta i peleta.
Sada, na zalihama ima i peleta i drva, kupci su retki, ali cene ipak ne padaju. Profesor Šumarskog fakulteta u Beogradu Branko Glavonjić objasnio je za RTS zašto je to tako.
Kako bi snabdela domaće tržište, Vlada je ograničenje cene peleta na 38.000 dinara produžila do kraja januara, ali je od decembra dozvolila delimičan izvoz. Od novembra beleži se blagi pad cena drva, ali ne i peleta. Iako peleta na zalihama sada ima, a kupaca gotovo da nema – cena ne padaju.
Glavonjić je, gostujući u Dnevniku RTS-a, kazao da postoji nekoliko razloga zašto je izostalo sniženje cene peleta. Prvi je što će ove godine proizvodnja peleta u Srbiji imati pad, a koliki će taj pad biti videćemo sredinom januara, kada se prikupe podaci od svih proizvođača, kazao je on.
Prema njegovim rečima, zbog znatno niže proizvodnje peleta, zalihe su niske, do jednog meseca nivoa proizvodnje, pa je i to razlog zašto proizvođači u ovom trenutku i ne razmišljaju o eventualnom pojeftinjenju peleta.
Treći razlog je da je tržište zasićeno, potrošači su nabavili dovoljne količine peleta i skoro niko i ne razmišlja o nabavci za narednu grejnu sezonu.
Četvrti razlog je, kako navodi Glavonjić, mera koju je Vlada donela – odobrila je delimični izvoz, kvote su raspodeljene prema proizvođačima i oni nastoje da ožive kanale distribucije na nekim tržištima na kojima su do sada izvozili, što nije lako jer su se trgovci peletom u tim zemljama snabdeli peletom tako da izvoz ide otežano.
Glavonjić ukazuje da je peti razlog veliki nivo neizvesnosti kako će se stvari odvijati tokom naredne kalendarske godine.
Kada možemo očekivati pojeftinjenje peleta i za koliko
Profesor Glavonjić napominje da je u ovom trenutku realno razmišljati o pojeftinjenju peleta verovatno u martu.
„Cene pelete se neće vratiti na nivo od 205 evra, jer ni struja neće biti 35 evra po megavat-satu, porasli su troškovi reprodukcionog materijala. Zaista je nezahvalno prognozirati procente sniženja cene peleta“, kaže profesor.
Rekordne cene i nestašice peleta bile su proteklih meseci i u regionu i u čitavoj Evropi.
Glavonjić podvlači da Srbija nije izolovano ostrvo, pa da nas se ne tiču trendovi koji se dešavaju u okruženju, EU ima problem u snabdevanju peletom – tamo je proizvodnja oko 20 miliona tona, a 24,5 miliona tona je potrošnja, nedostaje joj oko 4,5 miliona tona peleta, to je dovelo do rekordnog povećanja cena.
Navodi i primer da je u Nemačkoj cena peleta dostigla rekordan nivo od kada se pelet proizvodi i troši, početkom oktobra bila je oko 850 evra po toni!
„Važno je da je mera Vlade Srbije bila dobra sa stanovišta potrošača, ograničenje cene je imalo efekta, tako da ono što se sada tamo dešava u smislu da cene padaju ne možemo staviti u isti kontekst situacije u Srbiji. Taj pad cena u Austriji, Nemačkoj i okolnim zemljama je takav da su cene u ovom trenutku više nego cene u Srbiji. Recimo, u ovom trenutku sa 850 evra cena je pala u Nemačkoj na 550 evra, što je daleko više od 320 evra plus transport u Srbiji“, napomenuo je Glavonjić.
O ogrevnom drvetu
Govoreći o situaciji u vezi sa ogrevnim drvetom, profesor Šumarskog fakulteta ističe da je poslednji presek bio sredinom decembra – u većini stovarišta cene su bile na istom nivou kao što su bile krajem novembra. Na nekoliko stovarišta je došlo do dodatnog pojeftinjenja od 500 dinara, ali to je retkost.
„Sigurno je da su stovarišta dobro snabdevena ogrevnim drvetom, nabavila su drva po višim cenama i sada pokušavaju da kubik po kubik nekako prodaju po tako visokim cenama“, objašnjava Glavonjić.
Šta kažu prognoze
Grejanje na pelet i drva više nije jeftino, a s obzirom na energetsku krizu, postavlja se pitanje hoće li interesovanje za taj vid ogreva u Evropi rasti.
Glavonjić je kazao da nema dileme, interesovanje će rasti, u Evropi se vode novi razgovori za nove šeme podsticaja za drvna goriva kao dela obnovljivih izvora energije.
Naveo je primer Vlade Poljske, koja je u okviru programa za čistiji vazduh donela subvencije za domaćinstva koja koriste drveni pelet i zato je potrošnja duplo veća nego prethodne godine.
Drvna industrija u kriznim vremenima
Drvo je traženo i u građevinarstvu i industriji nameštaja. Mnoge industrije su u kriznim vremenima zakočile proizvodnju.
Profesor je rekao da je u delu drvne industrije koja se bavi primarnom preradom drveta došlo do pada cena rezervne građe četinara, kao i bukve, dok u delu finalnog dela prerade drveta situacija počinje da se komplikuje od oktobra.
Prema njegovim rečima, potražnja za finalnim proizvodima drveta u Evropi je počela da pada, ljude je uplašila situacija se energentima. U mnogim našim preduzećima porudžbine su otkazane ili drastično smanjene. On je ocenio i da je potrebno da se u Vladi Srbije organizuje sastanak sa proizvođačima nameštaja od masivnog drveta, jer im je u ovom trenutku potrebna pomoć.
