Svi jedva čekamo leto i odmore, uživamo u bogatoj ponudi voća i povrća ali ovo je takođe vreme kada se najviše dešavaju trovanja i javljaju rotavirusne infekcija, posebno kod mlađe generacije, čiji organizam još nije ojačao. Ne volimo samo mi toplotu, i bakterije i virusi je jednostavno obožavaju.
Najčešće se leti javljaju akutne crevne i rotavirusne infekcije, koje se jednostavno zovemo „bolestima prljavih ruku“. Zato, prvo i najvažnije letnje pravilo je – operite ruke pre jela!
Što se tiče rotavirusne infekcije, ona spada u grupu virusnih dijareja koje se javljaju u bilo kom starosnom periodu. Međutim, bolest se najčešće registruje kod dece. To je zbog toga što je mlad organizam prirodno podložan infekciji.
Rotavirus se manifestuje povišenom temperaturom (38,5 do 39 stepeni C), mučninom, povraćanjem, dijarejom, nadimanjem, „krčanjem“ u crevima. Karakteristična je obilna, vodenasto-penasta žutozelena stolica, oštrog mirisa, a ponekad je prisutna i sluz. U zavisnosti od težine bolesti, učestalost stolice se kreće od 3 do 20 puta dnevno, a dijareja traje 3 do 7 dana.
Sindrom intoksikacije kod blage i umerene rotavirusne infekcije karakterišu teška slabost, bledilo kože, glavobolja, u teškim slučajevima – malaksalost, vrtoglavica, nesvestica, grčevi u mišićima ruku i nogu.
Svi ovi simptomi se često lako pomešaju sa znakovima trovanja hranom. U svakom slučaju, ako ih osetite, nemojte sami da se lečite već se obratite lekaru za pomoć.
Prva pomoć
U slučaju trovanja, neophodno je da pijete što više tečnosti. Od hrane najbokje je da unesete samo minimalno i to „suvih“ namirnica“ poput dvopeka. Takođe je poželjno da ne uzimate lekove protiv bolova. Jedan od lekova koji pomažu u slučaju trovanja i rotavirusnih infekcija jeste aktivni ugalj, koji apsorbuje i vezuje toksične supstance i viruse koji su ušli u gastrointestinalni trakt.
Prevencija
Da bi leto proteklo bez problema, važno je da se pridržavate jednostavnih i važnih pravila.
Pored obavezne lične higijene, voće i povrće mora da se opere pre upotrebe.
Što se tiče vode, bolje je da pijete flaširanu ili kuvanu.
Sveži sir i drugi mlečni proizvodi, meso, salate prelivene majonezom i slične namirnice moraju se čuvati u frižideru. Nakon što odstoji na toplom najmanje sat vremena, sva ova hrana će poslužiti kao odlično tlo za razmnožavanje patogenih bakterija.
U najtoplijim danima meso treba konzumirati u veoma ograničenim količinama, a ribu potpuno napustiti.
Posle bar sat vremena na toplom, mlečni proizvodi, meso, salate začinjene majonezom i slične namirnice poslužiće kao odlično leglo za patogene bakterije.
Najčešća trovanja
Druga letnja opasnost je intoksikacija botulizmom, stafilokokom ili drugim toksinima bakterijskog porekla. Čak i ako u namirnici ima malo bakterija, njihovi opasni toksini ne samo da mogu ozbiljno da naštete zdravlju, već u nekim slučajevima i da izazovu smrt.
Botulizam je bolest izazvana „clostridium botulinum“, anaerobnom bakterijom koja može da se javi u konzervisanoj hrani, kobasicama i drugim mesnim proizvodima. Na njeno prisustvo može da ukazuje „nabubreli“ poklopac na tegli, na primer, ali je gotovo nemoguće odrediti je u kobasici. Glavni znaci razvoja bolesti uključuju slabost mišića, suva usta, maglu pred očima, dvostruki vid objekata. Pored toga, kod bolesne osobe se javlja knedla u grlu, zenice se šire, mimičke kontrakcije gotovo potpuno nestaju, a disanje postaje plitko.
Stafilokok je toksin koji najviše voli slatkiše. Simptomi infekcije su drhtavica, bolovi u mišićima, nagli skok temperature, glavobolja, povraćanje i dijareja. Jedan od prvih koraka prevencije je da ne uzimate namirnice kojima je istekao rok trajanja.
Trovanje pečurkama i divljim bobicama (koje set ubrali u prirodi) je takođe često česeto, a glavno pravilo koje treba da sledite jeste – ako niste sigurni, bacite! Ne berite bobice kraj autoputeva, železničkih pruga, u blizini deponija…
