Samo u slučaju da sutra nisam svestan onoga što radiš. Kada lepiš beleške na vrata, kako ja ne bih pobrkao kupatilo i kuhinju.
Kada uspeš da me nasmeješ, nakon što obujem cipele bez čarapa. Kada pokušavaš da održiš razgovor, iako se izgubim u svakoj rečenici. Kada mi polako priđeš i šapneš ime jednog unučeta na uho. Kada nežno odgovoriš na moje napade besa, kao da se nešto buni protiv ove stvari u meni koja me preuzima.
Za te i mnoge druge stvari. Samo u slučaju da se sutra ne sećam tvog imena ili mog. Samo u slučaju da sutra ne mogu da ti kažem hvala. Samo u slučaju da ne mogu zadnji put da ti kažem da te volim!
Zauvek tvoj, T.A.M.R”
Julijin muž je oboleo od Alchajmerove bolesti i nije se osećao dobro već duži period. Napisao je ovu dirljivu poruku u svetlom trenutku svesti, kako bi podsetio svoju suprugu koliko je voli, iako to ne može da joj pokaže.
