Priča o gustini krvi i parametru
Priča o gustini krvi i parametru D-dimer nikada nije bila „popularnija“ nego sada, u doba pandemije Covid 19, upravo iz razloga što je to jedna od najopasnijih posledica korone.
U današnje vreme sve češće se čuje pitanje poput: „Zašto je krv gusta?“
Povećan D-dimer. Gustina krvi se određuje u odnosu na gustinu vode i proporcija je 4,5-5,0.
Kakva je opasnost po zdravlje usled povećane viskoznosti krvi i može li se ona normalizovati?
Krv može biti viskozna iz više razloga.
Disfunkcija jetre, što dovodi do povećanja viskoziteta plazme i promene u ćelijskim membranama krvi (eritrociti, trombociti), što uzrokuje „lepljenje“ ćelija.
Gusta krv se daleko teže kreće kroz krvne sudove, pri tom stvara dodatno opterećenje za srce i povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka u krvnim sudovima.
Organizam često reaguje na gustini krvi sa povećanim stvaranjem hemoglobina, pa se iz tog razloga susreću parametri povećanog hemoglobina i povećanog indeksa D-dimera. Gusta krv – šta treba raditi? Veoma često se postavlja pitanje:
„Šta raditi u koliko je krv gusta?“
Odgovor je uvek „Razređivanje“.
Da biste krvi vratili normalnu konzistenciju, pre bilo čega morate uravnotežiti ishranu i pridržavati se optimalnog režima unosa vode u organizam. Trebalo bi piti najmanje 30 ml vode na 1 kg težine dnevno. Ako umesto obične vode koristite kompote, čaj, sok, tada treba povećati količinu tečnosti koju pijete.
Ishrana osoba sa gustom krvi
Krv postaje gušća sa nedostatkom proteina i aminokiselina, pa ishrana obavezno mora da bude obogaćena mesom (meso sa malo masnoće, ćuretina ili piletina), ribu (plodovi mora), mlečne proizvode i jaja. Taurin (aminokiselina) je posebnovažan, pa je potrebno jesti hranu u kojoj se taurin nalazi i to u velikim količinama (morski plodovi, dodaci ishrani ili kompleksi sa taurinom). Isto tako važna komponenta u ishrani su i masne kiseline. Od izuzetnog su značaja kao element lipidne membrane krvnih zrnaca.
Normalizacijom membrana eritrocita i trombocita sprečava se lepljenje ćelija.
Jedna od najvažnijih supstanci je omega-3, nalazi se u nekim vrstama morske ribe, a nalazi se i u maslinovom, lanenom ulju.
Pokušajte jesti hranu koja sadrži elemente koje pomažu u razređivanju krvi.
Tu se ubrajaju: đumbir, luk, beli luk, bademi, indijski oraščići, seme suncokreta, sok od aloe, cvekla, čokolada (gorka).
Isto tako je važno održavati vitaminsku ravnotežu: dokazano je da višak vitamina C i K podstiče zgušnjavanje krvi. Tome doprinosi i nedostatak vitamina E.
nikada nije bila „popularnija“ nego sada, u doba pandemije Covid 19, upravo iz razloga što je to jedna od najopasnijih posledica korone.
U današnje vreme sve češće se čuje pitanje poput: „Zašto je krv gusta?“
Povećan D-dimer. Gustina krvi se određuje u odnosu na gustinu vode i proporcija je 4,5-5,0.
Kakva je opasnost po zdravlje usled povećane viskoznosti krvi i može li se ona normalizovati?
Krv može biti viskozna iz više razloga.
Disfunkcija jetre, što dovodi do povećanja viskoziteta plazme i promene u ćelijskim membranama krvi (eritrociti, trombociti), što uzrokuje „lepljenje“ ćelija.
Gusta krv se daleko teže kreće kroz krvne sudove, pri tom stvara dodatno opterećenje za srce i povećava rizik od nastanka krvnih ugrušaka u krvnim sudovima.
Organizam često reaguje na gustini krvi sa povećanim stvaranjem hemoglobina, pa se iz tog razloga susreću parametri povećanog hemoglobina i povećanog indeksa D-dimera. Gusta krv – šta treba raditi? Veoma često se postavlja pitanje:
„Šta raditi u koliko je krv gusta?“
Odgovor je uvek „Razređivanje“.
Da biste krvi vratili normalnu konzistenciju, pre bilo čega morate uravnotežiti ishranu i pridržavati se optimalnog režima unosa vode u organizam. Trebalo bi piti najmanje 30 ml vode na 1 kg težine dnevno. Ako umesto obične vode koristite kompote, čaj, sok, tada treba povećati količinu tečnosti koju pijete.
Ishrana osoba sa gustom krvi
Krv postaje gušća sa nedostatkom proteina i aminokiselina, pa ishrana obavezno mora da bude obogaćena mesom (meso sa malo masnoće, ćuretina ili piletina), ribu (plodovi mora), mlečne proizvode i jaja. Taurin (aminokiselina) je posebnovažan, pa je potrebno jesti hranu u kojoj se taurin nalazi i to u velikim količinama (morski plodovi, dodaci ishrani ili kompleksi sa taurinom). Isto tako važna komponenta u ishrani su i masne kiseline. Od izuzetnog su značaja kao element lipidne membrane krvnih zrnaca.
Normalizacijom membrana eritrocita i trombocita sprečava se lepljenje ćelija.
Jedna od najvažnijih supstanci je omega-3, nalazi se u nekim vrstama morske ribe, a nalazi se i u maslinovom, lanenom ulju.
Pokušajte jesti hranu koja sadrži elemente koje pomažu u razređivanju krvi.
Tu se ubrajaju: đumbir, luk, beli luk, bademi, indijski oraščići, seme suncokreta, sok od aloe, cvekla, čokolada (gorka).
Isto tako je važno održavati vitaminsku ravnotežu: dokazano je da višak vitamina C i K podstiče zgušnjavanje krvi. Tome doprinosi i nedostatak vitamina E.
Ne postoji univerzalni znak koji ukazuje da se u ljudskom organizmu dešava tromboza, postoje samo brojni simptomi. Ako je to tromboza venskog sistema na rukama ili nogama, ispod mesta tromboze javiće se izrazit otok noge ili ruke. Ako je to tromboza arterija na rukama ili nogama, ispod mesta tromboze pacijent će osetiti velike bolove i gubitak mogućnosti da pokreće taj deo tela, doći će do jedne senzomotorne paralize, navodi za dr Lazar Davidović, direktor Klinike za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKCS.
Lazar Davidović navodi za RTS da sve inflamatorne infekcije, uključujući i kovid, dovode do porasta inflamatornih faktora koji stimulišu proces zgrušavanja krvi koji dovodi do tromboze.
„Kako je korona odmicala, proteklih godinu i po dana postojali smo svesniji da se ne radi samo o respiratornoj infekciji, da postoje druge brojne sistemske manifestacije uključujući trombozu venskih i arterijskih krvnih sudova od glave do pete koji daju različite manifestacije u zavisnosti od toga koji krvni sud je zahvaćen. Ako su zahvaćene vene postoji opasnost od plućne embolije. Ako su zahvaćene arterije na rukama i nogama, postoji opasnost od gangrene prstiju. Ako su zahvaćeni krvni sudovi srca doći će do infarkta krvnih sudova i mozga – moždanog udara„, objašnjava Davidović.
Istakao je da je važno da su kliničari koji leče te bolesnike na vreme uočili koagulacije i da primenom adekvatne terapije taj problem može da se kontroliše.
„To je bio razlog da se u terapijske protokole uvedu lekovi koji kontrolišu proces tromboze i sprečavaju ga.Ti lekovi su veoma efikasni i ima ih mnogo više nego, recimo u vreme kada sam ja počeo da radim. Iako se ti lekovi uzimaju pravilno i dovoljno dugo problema uglavnom neće biti„, dodaje dr Davidović.
Objašnjava da da ne postoji univerzalni znak koji ukazuje da se u ljudskom organizmu dešava tromboza već samo brojni simptomi.
„Ako je to tromboza venskog sistema na rukama ili nogama ispod mesta tromboze javiće se izrazit otok noge ili ruke. Ako je to tromboza arterija na rukama ili nogama ispod mesta tromboze pacijent će osetiti velike bolove i gubitak mogućnosti da pokreće taj deo tela, doći će do jedne senzomotorne paralize„, navodi Davidović.
Objašnjava da postoje odgovarajući biohemijski parametri koji ukazuju na opasnost od tromboze ili da se ona već razvija.
„Neki od njih su precizniji, neki manje precizni ali nemojmo svi biti stručnjaci za D-dimer. To je sad posebna opasnost. Ako se D-dimer kao biohemijski parametar tromboze izvadi iz konteksta onda nema velikog značaja. On je značajan pokazatelj tromboze samo ukoliko se posmatra u kontekstu celokupne kliničke slike i drugih laboratorijskih analaiza. I ako to tumače stručnjaci, oni će na osnovu vrednosti pored ostalog i D-dimera znati koju terapiju i u kojoj meri da ordiniraju„, upozorava Davidović.
