Za ovu sedmicu je raširen i naziv “Bela nedelja”, jer spada u “trapave sedmice”, tokom kojih se ne poste ni sreda ni petak.
Ova sedmica naziva se i Tomina nedelja, nazvana po apostolu Tomi.
Vaskrs se slavi tri dana, pa su u kalendaru Srpske pravoslavne crkve crvenim slovom obeleženi i Vaskršnji ponedeljak i Vaskršnji utorak.
Sva tri dana vernici se tradicionalno pozdravljaju sa “Hristos vaskrse” – “vaistinu vaskrse” i time nastavljaju da prenose radosnu vest o Hristovom vaskrsenju.
Na Vaskršnji ponedeljak se nastavljaju gozbe i veselja, nastavlja se hrišćanska radost. To je zapravo jedna jedina stvar, koju pravi i iskreni vernici nikako ne bi smeli da zaborave da urade na ovaj dan. Dakle, da nastave da se vesele i tu radost podele sa najbližima. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o ovo jednostavno “pravilo” prkose Bogu i Hristosu i neće im ići u životu “kako treba”. To je vreme kada se okuplja rodbina i iz udaljenijih krajeva.
Po starim običajima, u nekim krajevima Vojvodine na današnji dan momci koji su za ženidbu u prepodnevnim satima u fijakerima obilaze devojke u selu koje su za udaju. Sa sobom obično vode i tamburaše ili sami sviraju poneki instrument, ali obavezan detalj je posuda sa vodom.
Kada dođu kod devojaka, polivaju ih vodom, odnosno, prema narodnom verovanju, spiraju grehe sa njih i spremaju da ih ožene.
Što više vode potroše, to je veća šansa da su baš tu devojku odabrali za buduću suprugu. Zbog ovog običaja vaskršnji ponedeljak zove se još i vodeni ponedeljak.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave i Đurđevdan, praznik kojim se čuva uspomena na Svetog Đorđa.
Sveti Georgije, jedan od devet velikomučenika i prvih stradalnika za hrišćansku veru, predstavljen je na ikonama kako ubija aždahu. oličenje zla.
U narodu se uzima za granicu između zime i leta, vezuje se za zdravlje ukućana, udaju i ženidbu mladih, plodnost i dobre useve.
Jedan od najstarijih običaja uoči Đurđevdana je da domaćica spušta u posudu punu vode razno prolećno bilje, a onda odmah dren, pa za njim zdravac, i na kraju grabež i crveno jaje, čuvarkuću. To se zatim stavlja ispred kuće da prenoći.
Ujutru se svi redom umivaju vodom: deca – „da budu zdrava kao dren“, devojke – „da se momci grabe oko njih“, stariji – „da budu zdravi“, domaćin – „da mu kuća bude dobro čuvana“.
Uoči Đurđevdana pletu se i venčići od đurđevskog cveća, đurđevka i mlečike i njime se kite kapije i ulazna vrata u kući. Ti venci stoje iznad vrata čitavu godinu do sledećeg Đurđevdana.
Kada se pletenje venaca završi, običaj je da se razvije kolo u tihoj večeri i po mesečini.
Običaj je i da se na Đurđevedan, rano pre zore, odlazi u prirodu na „đurđevdanski uranak“.
I danas se veruje da ako je na današnji dan vedro i lepo vreme da će godina biti plodna, a ako na ovaj praznik i sutradan bude padala kiša veruje se da će leto biti sušno.
