Najrašireniji naziv za dan uoči Uskrsa je Velika subota, strasna subota, zavalita subota ili dugačka subota.
Svi ovi nazivi opominju na Hristove muke na raspeću i podsećaju da bi ljudi trebalo da učine kakvo dobro ili milosrdno delo.
U narodu je običaj na ovaj dan, da se u kućama koje su imale smrtni slučaj, jaja obavezno farbaju u tamno crveno, crno ili se „maste“ u čađi.
Jaja, prema narodnom verovanju, teba da boje samo žene.
Ovaj običaj datira iz najranijeg hrišćanskog perioda, a ukoliko se ispoštuje, veruje se da će kuću narednih nekoliko godina čuvati od nesreće i “zlih sila”.
Velika subota je dan uoči Vaskrsa u kome se završavaju poslovi neophodni za doček velikog praznika. Sprema se i čisti kuća, pripravlja ruho, boje jaja, po pravilu izjutra pre izlaska sunca, ukoliko to nije učinjeno ranije.
Ponoćnom Vaskršnjom liturgijom završavaju se dani žalosti i počinje praznik Vaskrsenja.
Na taj poslednji dan Nedelje stradanja i smrti vernici celivaju plaštanicu na Hristovom grobu koja se na Veliki petak svečano iznosi pred pravoslavne oltare i krajem dana u subotu, pred slavlje Vaskrsenja, uz poseban ritual ophoda oko crkve unosi u oltar.
Velika subota je dan posvećen uspomeni na pogreb Iskusa Hrista i njegov silazak u Ad.
Veruje se da je Hrist tada samo telom bio u grobu a duhom istovremeno u Hadu i na prestolu sa Ocem i Duhom.
Na taj dan je Isus Hristos pokazao da je došao kraj starom veku koji je bio obeležen svetkovanjem subotnjeg dana, i otpočeo novi vek u kome se svetkuje dan njegovog vaskrsenja.
