Više od 13 milijardi doza vakcina upotrebljeno je širom sveta za vreme pandemije koronavirusa. Samo u Nemačkoj ubrizgano je 192 miliona doza. Nikada pre toliko ljudi nije primilo jedno ili više cepiva protiv iste bolesti u tako kratkom vremenu, piše Dojče vele.
Nisu se svi dobro nosili s tim: neki ljudi nakon vakcinacije još uvek pate zbog raznih simptoma, neki od njih su teški i onemogućuju im normalan život. Deo njih želi tužiti proizvođača cepiva Biontek za navodna oštećenja izazvana cepljenjem, poznata kao tzv. postvakcinalni sindrom.
Šta je postvakcinalni sindrom i koliko ljudi pati od njega?
Mnogi ljudi su nakon vakcinisanja osećali bol na mestu uboda i umor, imali glavobolje ili groznicu. No ovi simptomi su nestajali nakon kratkog vremena i smatraju se normalnom reakcijom na cepivo. Postvakcinalni sindrom je mnogo više od toga. Šta tačno, još niko zapravo ne zna.
Slično kao i tzv. dugi kovid i postvakcinalni sindrom takođe predstavlja skup simptoma i kliničkih slika koji su slični onima kod dugog kovida: pogođeni osećaju hronični umor, imaju migrene, bolove u mišićima ili obolevaju od kardiovaskularnih bolesti.
Koliko god simptomi bili različiti, jedno im je zajedničko: oni se pojavljuju nedugo nakon vakcinisanja protiv koronavirusa. A budući da su nuspojave i štete od cepljenja uvek vremenski usko povezani s cepljenjem, shvatljiva je sumnja u postvakcinalni sindrom.
Sa stanovišta obolelih, to je potpuno razumljivo, kaže Harald Pris iz berlinskog Šaritéa i berlinske podružnice Nemačkog centra za neurodegenerativne bolesti (DZNE). No on ističe da se kod tog vremenskog sleda za početak radi samo o korelaciji, a ne o kauzalnoj povezanosti. Ovaj stručnjak takođe kaže da je postvakcinalni sindrom „potpuno precenjen u svojoj dimenziji“.
U Nemačkoj prijavljena 51.000 slučajeva ljudi koji sumnjaju na postvakcinalni sindrom
Institutu Paul Erlih je do 31. oktobra 2022. prijavljeno gotovo 51.000 sumnjivih slučajeva ozbiljnih nuspojava nakon cepljenja protiv korone. Taj institut je nadležan za cepiva i lekove u Nemačkoj, pa je takođe objavljivao i redovna sigurnosna izveštavanja o vakcinama protiv koronavirusa.
Prisu u ordinaciju na neurološkoj klinici u Šaritéu dolaze mnogi ljudi koji veruju da pate od postvakcinalnog sindroma. Ovaj lekar i drugi koji istražuju taj problem ne poriču da postoje ozbiljna oštećenja uzrokovana cepljenjem i da je obolelima potrebna pomoć.
Prvo što upućuje na to da bi glavobolja, osećaj iscrpljenosti ili slabost mišića mogli imati veze s vakcinacijom je vremenski okvir: ako se simptomi pojave nekoliko dana do nekoliko nedelja nakon primanja cepiva, mogla bi postojati veza.
Je li to zaista tako, sa sigurnošću se može dokazati samo u retkim slučajevima, kaže neurolog. „Ne postoji niti jedan biomarker koji je široko prihvaćen u nauci.“
Naučnici su otkrili posebna antitela u krvi ljudi koji su nakon vakcinacije razvili upalu srčanog mišića (miokarditis).
Miokarditis se smatra mogućom, ali retkom nuspojavom nakon vakcinisanja Fajzerovom vakcinom.
Cepivo je takođe identifikovano kao uzrok povećane pojave tromboze venskih sinusa. Ovde je reč o vektorskom cepivu fabrike Astrazeneka. „Retko se događa, ali bilo je jasno da je cepivo izazivalo vrlo specifičan obrazac tromboze cerebralne vene koji inače nije poznat“, kaže Pris.
Glavobolje, sindrom hroničnog umora ili kardiovaskularni problemi zagorčavaju život ljudima, i to ne samo zbog pandemije i velikih kampanja vakcinacije. “Svaki dan se samo u Nemačkoj postavi 30 novih dijagnoza multiple skleroze”, kaže Pris. Automatsko pripisivanje svih ovih simptoma cepljenju bez čvrstih dokaza slabo bi pomoglo ljudima, kaže on jer bez ispravne dijagnoze, kaže on, teško je moguća korisna terapija.
Za Prisa i druge koji se bave temom postvakcinalnog sindroma sumnja je zato očita: mnoge kliničke slike s kojima oboleli dolaze na pregled u Šarité imaju druge uzroke. S druge strane, pravi sindrom nakon cepljenja verovatno je vrlo redak.
Šta se događa u telu pacijenata s postvakcinalnim sindromom?
Ljudski imuni sistem vrlo je složen i nema pouzdanih saznanja o tome šta se tačno događa u telu nakon cepljenja. Imunolog Kristin Falk sumnja da bi srž problema mogla biti unakrsna reakcija sa šiljastim proteinom cepiva.
Osim stvaranja antitela protiv spajk proteina, neki dugotrajni kovid pacijenti i neki pacijenti nakon cepljenja takođe razvijaju neku vrstu unakrsne reakcije u kojoj stvaraju takozvana autoantitela, koja nenamerno prepoznaju i napadaju endogene strukture.
Zato ne čudi da simptomi dugotrajnog kovida, odnosno nakon prebolele zaraze, mogu biti isti kao i nakon cepljenja: u telu se odvijaju slični imunološki procesi.
Naučnici su nešto slično uočili i kod cepiva protiv svinjskog gripa, tačnije protiv uzročnika H1N1. I cepivo i infekcija izazvali su kod malog broja ljudi ono što je poznato kao narkolepsija. Stručnjacima je bilo relativno lako ući u trag ovoj štetnosti cepiva jer su oboleli imali slične genetske činioce koji su pogodovali bolesti. Ovu ozbiljnu nuspojavu cepiva bilo je i lakše dokazati jer je u to vreme samo nekoliko ljudi bilo zaraženo H1N1.
Nasuprot tome, u slučaju kovida 19 miliona ljudi su vakcinisani, dok su istovremeno milioni bili zaraženi. Zbog toga Falk ističe da se samo u najređim slučajevima može sa sigurnošću reći jesu li ljudi koji se leče kao pacijenti sa postvakcinalnim sindromom takođe bili i zaraženi neposredno pre ili nakon cepljenja.
Kako bismo sa sigurnošću mogli pratiti različite simptome obolelih unatrag do cepljenja, kaže Falk, morala bi se isključiti mogućnost da su u bilo kojem trenutku bili zaraženi SARS-CoV-2. To je, kako ona ističe, moguće samo u najređim slučajevima, preneo je Index.hr.
