Neretko se alkohol meša sa određenim lekovima, a ljudi nisu dovoljno svesni, da ih takva kombinacija može dovesti u opasnost.
Kada pomešate alkohol sa lekovima, bilo onim koji se dobijaju isključivo uz recept ili onim bez recepta, lekovi mogu povećati efekte alkohola ili alkohol može povećati neželjene efekte leka.
Ponekad, to takođe može dovesti do brojnih neželjenih efekata.
Hemikalije u mozgu održavaju delikatnu ravnotežu između uzbuđenja i inhibicije. Previše uzbuđenja može dovesti do konvulzija, dok se proces inhibicije prepoznaje kroz efekte kao što su sedacija i depresija.
Alkohol deluje tako što pojačava inhibiciju u mozgu. Jasnije rečeno – možda ćete ovo prepoznati kao osećaj opuštanja i snižavanja praga i određenih društvenih normi ponašanja, kada popijete nekoliko alkoholnih pića.
Sa još kojom čašicom više, sledi to da primćujete da ne možete da koordinišete svoje mišiće, da malo teže izgovarate neke reči dok pričate, vrti vam se u glavi, neke stvari ste zaboravili, a moguće je i da čak zaspite.
Lekovi mogu da stupe u interakciju sa alkoholom i proizvode različite ili pojačane efekte.
Alkohol može da ometa način na koji lek deluje u telu, ili može da ometa način na koji se lek apsorbuje iz želuca. Ako vaš lek ima slične nuspojave koje imate i kada pijete, ti efekti se mogu pogoršati.
Izraženiji nusefekti
Ne moraju svi neželjeni efekti biti slični onom koji daju alkoholna pića, piše Science Alert. Mešanje alkohola sa ADHD lekom ritalinom, na primer, može povećati efekat leka na srce, povećavajući broj otkucaja srca i rizik od srčanog udara.
Kombinovanje alkohola sa ibuprofenom može dovesti do većeg rizika od stomačnih tegoba i krvarenja u stomaku.
Alkohol može povećati razgradnju određenih lekova ili farmaceutskih i sličnih sredstava za terapiju, kao što su opioidi, kanabis, napadi, pa čak i ritalin.
Ovo može učiniti lek manje efikasnim. Alkohol takođe može da promeni put razlaganja leka, potencijalno stvarajući toksične hemikalije koje mogu izazvati ozbiljne komplikacije na jetri. To je poseban problem sa paracetamolom.
U najgorem slučaju, posledice mešanja alkohola i lekova mogu biti fatalne.
Kombinovanje leka koji deluje na mozak sa alkoholom može otežati vožnju automobila ili rukovanje mašinama i dovesti do nesrećnog slučaja ili teških povreda.
Ko je u najvećem riziku?
Efekti mešanja alkohola i lekova nisu isti za sve osobe.
Najveći rizik od opasne interakcije imaju starije osobe, žene i osobe manje telesne mase.
Stariji ljudi ne razlažu lekove tako brzo kao mlađi, i često uzimaju više doze. Takođe, stariji ljudi su osetljiviji na efekte lekova koji deluju na mozak, i doživeće više neželjenih efekata, kao što su vrtoglavica i padovi usled gubitka ravnoteže, preneo je RTS.
Žene i osobe sa manjom telesnom težinom obično imaju veću koncentraciju alkohola u krvi kada konzumiraju istu količinu alkohola kao neko veće mase.
To je zato što u njihovim telima ima manje vode koja se može mešati sa alkoholom i ublažiti njegovo dejstvo.
Znaćete da li ne možete da pijete alkohol jer će na kutiji leka biti istaknuto upozorenje. Vaš farmaceut takođe treba da vas posavetuje o leku kada preuzmete lek.
Najčešći lekovi na recept koji deluju na alkohol su benzodiazepini (za anksioznost, nesanicu ili napade), opioidi protiv bolova, antidepresivi, antipsihotici i neki antibiotici, kao što su metronidazol i tinidazol.
Nisu samo lekovi „na recept“ ti koji se ne smeju mešati sa alkoholom.
Neki lekovi koje kupujete bez recepta i koje ne bi trebalo kombinovati sa alkoholom uključuju lekove za spavanje, mučninu na putovanju, prehladu i grip, alergiju i bol.
Sledeći put kada uzmete lek od svog farmaceuta u apoteci, proverite pakovanje, odnosno uputstvo za upotrebu, i zatražite savet o tome da li možete da konzumirate alkohol dok ga uzimate.
