Posledice infekcije ovom bakterijom mogu da budu spontani pobačaj ili prevremeni porođaj, a kada pogodi centralni nervni sistem, dobija se meningitis.
Listerija (listerioza) je zarazna akutna bolest koju izaziva infekcija bakterijom Listeria monocytogenes.
U naše telo ona najčešće dospeva kontaminiranom hranom, odnosno zaraženim namirnicama kakve su mlečni proizvodi ili sirovo a nedovoljno oprano povrće. Široko je rasprostranjena, od prirode, preko životinja (sisari, ptice, insekti – paukovi), do hrane.
Listerija i zaražavanje – ko je u posebnom riziku i koji je period inkubacije
Do pojave prvih simptoma od trenutka zaražavanja može da prođe nekoliko dana, ali i duže od toga, čak i nekoliko meseci. Inkubacija obično traje od 7 do 30 dana, a najčešće 21 dan.
Osobe koje imaju veći rizik za zaražavanje su stariji ljudi, trudnice, novorodenčad, oboleli od malignih hematoloških bolesti i imunokompromitovane osobe.
Kod takvih slučajeva, do pada imuniteta je došlo usled primene terapije kortikosteroidima ili citostaticima, infekcije HIV.
Gde se sve nalazi listerija
Bakterija listerija živi u vodi, na zemlji, u životinjskom izmetu, i u namirnicama kao što su:
- sirovo povrće,
- zaraženo životinjsko meso,
- mlečni proizvodi i nepasterizovano mleko.
Posebno su joj izložene životinje koje žive u grupama, odnosno stadima
Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) prošle godine se detaljnije bavio istraživanjem više slučajeva infekcije listerijom.
Potvrđeno je da se zaraza proširila iz upakovanih mešanih salata različitih proizvođača.
Zabeležena su i dva smrtna slučaja, a povlačenje proizvoda počelo je krajem decembra.
Kako dolazi do infekcije
Fetus može da se zarazi listeriozom preko posteljice. Do infekcije takođe dolazi i neposrednim dodirom tokom klanja zaraženih životinja. Ljudi se najčešće zaražavaju unosom nedovoljno termički obrađene hrane bolesnih životinja ili je zagađena njihovim fekalijama (mleko, mlečni i mesni delikatesni proizvodi, riblje, živinsko i goveđe meso, povrće).
Simptomi infekcije listerijom
Razvoj infekcije, njen tok i ozbiljnost zavise od količine bakterija koju smo uneli, stanja našeg muniteta i patogenih svojstava bakterija domaćina. Postoje dva tipa listerije:
- perinatalna,
- listerija kod odraslih.
Infekcija listerijom u našem organizmu se manifestuje kao meningitis ili meningoencefalitis, rombencefalitis ili moždani apsces. U najvećem broju slučajeva, simptomi su:
- mučnina,
- groznica,
- bolovi u mišićima,
- dijareja,
- ukočeni vrat,
- glavobolja,
- konfuzija i zbunjenost,
- konvulzije
- problemi sa ravnotežom
Novorođenče inficirano listerijom može da ima sledeće simptome:
- groznica,
- povraćanje,
- izostanak apetita,
- razdražljivost.
Opasne posledice listerioze
Komplikacije, odnosno posledice ozbiljnijih oblika infekcije koju izaziva ova bakterija mogu biti pobačaj ili prevremeni porođaj. Bolest može da zahvati svaki organ u telu, čak i centralni nervni sistem, kada izaziva meningitis. Posebno predisponirane grupe za zaražavanje su novorođenčad, osobe starije od 70 godina i ljudi sa oštećenim imunitetom (imunokompromitovane osobe).
Do najvećeg broja zaražavanja, kažu statistike, dolazi u periodu od maja do avgusta, verovatno zbog prelaska na režim ishrane sa više mladog, svežeg povrća, i visokih temperatura.
Stopa smrtnosti kreće se između 20 i 30 odsto, a 22 odsto infekcija listerijom tokom trudnoće završi se pobačajem.
Dijagnostika i lečenje
Dijagnoza listerioze postavlja se na osnovu izolovanih bacila iz krvi, likvora, amnionske tečnosti i drugih sterilnih uzoraka. Zbog incidence širenja po organizmu, nije dovoljna izolacija bakterije samo iz stolice ili vaginalne flore.
Kao najefikasnija terapija u lečenju se pokazao ampicilin, a zbog boljeg efekta, ponekad ga kombinuju sa gentamicinom. Ovi antibiotici se primaju intravenski, a doze određuje isključivo lekar na osnovu kliničke slike i opšteg stanja pacijenta.
Obavezna je upotreba probiotika.
Najbolja prevencija
Najvažnije pravilo prevencije je poštovanje pravila u procesu proizvodnje hrane, od pranja, do temeljne termičke obrade. Značajna je i edukacija rizičnih grupa o izbegavanju upotrebe nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda (trudnice, imunokompromitovane osobe), piše Eklinika.
