Mada je vitamin D neophodan za pravilno funkcionisanje organizma, prekomerna ili nedovoljna količina može dovesti do zdravstvenih problema.
Vitamin D je poznat po svojoj ulozi u održavanju zdravlja kostiju, prevenciji infekcija i regulaciji nivoa kalcijuma u krvi, ali njegova preterana upotreba, posebno posle epidemije korona virusa, može biti „mač sa dve oštrice”.
D vitamin se rastvara u mastima i igra ključnu ulogu u jačanju imunološkog sistema. Njegova uloga u apsorpciji kalcijuma, ključna je za održavanje zdravlja kostiju i prevenciju osteoporoze.
Neki istraživači sugerišu da vitamin D može smanjiti rizik od razvoja određenih hroničnih bolesti, uključujući neke oblike raka.
Prekomerna količina vitamina D, međutim, može dovesti do kalcifikacije krvnih sudova, što povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.
Visoki nivoi D vitamina u krvi mogu izazvati hipervitaminozu, sa simptomoma kao što su mučnina, povraćanje, slabost, a čak i oštećenje bubrega.
Ovaj vitamin reaguje sa određenim lekovima, što može uticati na njihovu efikasnost ili izazvati neželjene efekte.
Zbog ovih potencijalnih rizika, važno je uzimati ga u preporučenim dozama i pod nadzorom zdravstvenog radnika. Balansiranje nivoa vitamina D može biti izazov, ali je ključno za očuvanje zdravlja i prevenciju bolesti.
Suplementacija vitaminom D može biti korisna, ali nije uvek neophodna i može imati i negativne efekte ako se uzima nepravilno.
Unos više od 4.000 internacionalnih jedinica (IU) svakodnevno, tokom dužeg vremenskog perioda, može imati više štete nego koristi, posebno za starije osobe i trudnice, piše Politika.
Statistički je značajno istraživanje koje je pokazalo da je suplementacija vitaminom D i kalcijumom imala smanjenje stope smrtnosti od raka za 7 odsto, pre svega smanjenjem kolorektalnog karcinoma. Međutim, takođe je statistički
značajno i povećanje stope smrtnosti od kardiovaskularnih bolesti za 6 odsto.
Kako dolazi do hipervitaminoze D
Postojeći zdravstveni poremećaji koji utiču na metabolizam vitamina D, kao što su bolesti jetre i bubrega, mogu ometati pretvaranje vitamina D u njegov aktivan oblik. Stanja poput celijakije ili Kronove bolesti mogu otežati apsorpciju vitamina D iz hrane, što može dovesti do prekomernog uzimanja suplemenata.
Nedovoljno izlaganje direktnoj sunčevoj svetlosti smanjuje proizvodnju vitamina D u koži, što može dovesti do povećanog unosa suplemenata i rizika od hipervitaminoze.
Važno je uzimati vitamin D u preporučenim dozama, kako bi se izbeglo predoziranje i potencijalne zdravstvene komplikacije.
View this post on Instagram
